So‘nggi paytlarda AQSh Ukraina uchun ba’zi qurol-yarog‘ yetkazib berishni to‘xtatdi. Bu yetkazib berishlar ichida PAC-3 Patriot raketalari, 155 mm artilleriya snaryadlari va Stinger raketalari bor edi, ba’zilari Polshada allaqachon yetib kelgan edi.
Pentagon bu qarorni «zaxiralarning kamayishi» bilan izohladi. Biroq AQSh ommaviy axborot vositalarining yozishicha, ushbu qaror mudofaa vaziri Pit Hegset tomonidan yolg‘iz qabul qilingan, Vazirlar Mahkamasi, Davlat departamenti va Kongress bilan maslahatlashmagan.
Kongressmen-demokrat Adam Smit zaxiralar darajasi so‘nggi uch yarim yil ichidagi darajadan past emasligini aytdi va bu borada xavotir yo‘qligini ta’kidladi.
Bundan oldin ham Pit Hegset Ukrainaga yordamni ikki marta to‘xtatgan, ammo o‘sha paytdagi qarorlar bekor qilingan, Kongressda bular «yangi boshlovchilar xatosi» sifatida baholangan edi.
Ba’zi ekspertlar va siyosiy strateglar, jumladan Elbrij Kolbi, ushbu qaror ortida turgan bo‘lishi mumkin, u «avvalo Xitoyga e’tibor qaratish» siyosati-ni ilgari suradi va resurslarni Osiyoga yo‘naltirishni talab qiladi.
AQSh ma’muriyatida ichki ziddiyatlar kuchayapti: ilgari Ukrainani faol qo‘llab-quvvatlagan davlat kotibi Marko Rubio hozirda «diplomatik yechim» tomon og‘moqda. Rasmiy munosabatlar hozircha bildirilmagan.
Kongressmen Brayan Fitspatrik esa Vashingtonga xat yo‘llab, Hegsetning qarorini qayta ko‘rib chiqishni talab qilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.