AQSh hukumati xaridlar portalida e’lon qilingan va RT tomonidan ko‘rib chiqilgan hujjatlarga ko‘ra, AQSh armiyasining moddiy qo‘mondonligi Germaniyaning Dyulmen shahridagi bazadan Armanistondagi Zar poligoniga 151 birlik harbiy texnikani ko‘chirish bo‘yicha katta operasiya tayyorlamoqda.
O‘tkazish 16 iyuldan 7 avgustgacha, uskunani Germaniyaga qaytarish esa 2025 yil 21 avgustdan 20 sentyabrgacha bo‘lgan muddatga mo‘ljallangan. Shartnoma, shuningdek, Armanistondagi Armavir poligonidan Gruziyaning Poti portiga texnikani tashishni ham nazarda tutadi.
Hujjatlarga ko‘ra, AQSh harbiylari nafaqat logistika xizmatlarini, balki aniq tartiblarni, jumladan, Armanistondagi poligonda to‘g‘ridan-to‘g‘ri afrika cho‘chqa bezgagidan mashinalarni yuvish va dezinfeksiya qilishni buyurmoqda. Bundan tashqari, respublikaga sakkizta tez tibbiy yordam mashinasi yetkazib berish rejalashtirilgan.
Xususan, “diplomatik ruxsatnomalar bilan bog‘liq qiyinchiliklar” tufayli jihozlarni Rossiya, Turkiya yoki Ozarbayjon hududlari orqali olib o‘tish mumkin emasligi alohida qayd etilgan .
Uskunalar jo‘natilishi rejalashtirilgan Dülmen bazasida Evropa va Afrika urush teatrlarida AQSh qo‘shinlari uchun asosiy logistika operatori bo‘lgan AQSh armiyasining 405-dala qo‘llab-quvvatlash brigadasi bo‘linmalari joylashgan.
Pentagon Armanistonga harbiy texnika berilishi mumkinligi haqidagi ma’lumotga izoh berishdan bosh tortdi. “AQSh Armaniston bilan munosabatlarimizni yuksak qadrlaydi. Mudofaa vazirligi operativ xavfsizlik nuqtai nazaridan harbiy texnika harakatiga izoh bermayapti”, — dedi AQSh harbiy departamenti Armenpress agentligi so‘roviga javoban.
2024-yil boshida AQSh va Armanistonning “Eagle Partner 2024” qo‘shma harbiy mashg‘ulotlari o‘tkazilgan va AQSh armiyasi vakili Armaniston Mudofaa vazirligida ish boshlagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Маълум бўлишича, 2025 йил август ойида "Chevrolet Tahoe 2025 High Country" модели тақдим этилган; у 1,46 миллиард сўмдан бошланадиган нархда 11 сентябрдан сотувга чиқади.
Ҳукумат қарори билан миллий анъаналарга ёт ва ортиқча харажат талаб қиладиган расм-русумлар, жумладан “куёв навкари”, “чорлар”, “ота кўрди”, “сеп ёйди” ва бошқалар энди ўтказилмайди.
Таҳлилчининг фикрича, Трамп Оқ уйга қайтгач, Европа етакчилари унинг ғазабидан ёки жазо чораларидан қочиш учун “хушомад, илтимос ва чалғитиш” стратегиясини танлаган.
Маҳалла раислари ички ишлар органларига зудлик билан хабар берган. Текширув давомида аниқланишича, фуқаро ўз поччасини ўлдириб, жасадни қабристонга яширишга уринган.
Март ойи ўрталарида Исроил ва ҲАМАС ўртасида ўт очишни тўхтатиш келишуви барбод бўлганидан бери Ғазо секторида бир миллиондан ортиқ одам ўз уйини тарк этди.
Қоҳирадаги Миср миллий музейининг реставрация бўлимида фиръавн Аменемопетга тегишли бўлган билагузук йўқолди. Бу ҳақда Миср қадимий ёдгорликлар вазирлигига асосланиб CBS News хабар берди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Ҳозирда унга нисбатан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми “в” банди ҳамда 28, 211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилди. Суд томонидан “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланди
Бу ҳақда АҚШ Давлат котиби Марко Рубио Fox News телеканалига берган интервьюсида маълум қилди. У шунингдек, Исроилнинг Қатарга ҳаво ҳужуми ва Ғарбий соҳилни аннексия қилиш режалари ҳақида ҳам тўхталиб ўтди.
Исроил ҳарбийлари Ливан жанубидаги Набатия шаҳрига ҳаво зарбасини амалга оширди. Ҳужум оқибатида саккиз нафар тинч аҳоли ҳалок бўлди, улар орасида тўрт нафар бола ва уч аёл бор.
Ушбу зарарли одат узоқ муддатли асоратлар қолдириши билан ҳам хавфли бўлиб, олиб борилган кузатувлар давомида чилим чекиш билан ўпка саратони, тиш боғламларининг бузилиши, тишларнинг барвақт тўкилиши ҳамда кам вазнли бола туғилиши ўртасида узвий боғлиқлик борлиги маълум бўлди.
«Исроил ва бошқалар ҳам эҳтиёткор бўлиши керак. Қачонки сиз қаерга зарба берсангиз, эҳтиёткорлик билан ҳаракат қилиш лозим», – деди Оқ уй раҳбари, Нью-Йоркдан Вашингтонга учаётган самолётда журналистлар саволига жавоб берар экан.