AQSH, Grenlandiya va Daniya Prezident Donald Trampning Arktika hududiga da’volari tufayli yuzaga kelgan inqirozni hal qilish uchun diplomatik muzokaralarni boshladi.
Bu haqda Reuters agentligi 29 yanvar, payshanba kuni xabar berdi.
Daniya Tashqi ishlar vazirligi muloqotning maqsadi “Qirollikning qizil chiziqlariga hurmatni saqlagan holda, Arktika xavfsizligi haqidagi Amerika xavotirlarini qanday hal qilish mumkinligini muhokama qilish” ekanligini ta’kidladi.
Muzokaralar NATOning asoschi a’zolari bo‘lgan Daniya va AQSh o‘rtasidagi bir necha oylik keskinlikdan so‘ng boshlandi.
Bir kun oldin AQSh Davlat kotibi Marko Rubio AQSh Grenlandiya bo‘yicha maslahatlashuvlar o‘tkazayotganini va bu masala bo‘yicha Grenlandiya va Daniya rasmiylari bilan texnik darajadagi uchrashuvlar o‘tkazilishini e’lon qildi.
Eslatib o‘tamiz, 21 yanvar kuni Davosdagi Jahon iqtisodiy forumidagi nutqida AQSh Prezidenti Donald Tramp AQShning Grenlandiya ustidan nazorat o‘rnatish niyatini yana bir bor ta’kidladi va harbiy kuchga murojaat qilmaslikka va’da berdi.
Keyinchalik Tramp Grenlandiya bo‘yicha “doiraviy kelishuv” tuzilganini e’lon qildi. OAV xabarlariga ko‘ra, hujjatda orolda NATO va AQSh qo‘shinlarining kuchaytirilgan mavjudligi ko‘zda tutilgan. Foydali qazilmalarni qazib olish huquqlari ham Vashingtonga o‘tkazilishi mumkin, deb xabar berdi korrespondent.net.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Қозоғистон президенти Қасим-Жомарт Токаев Россия томонидан мамлакат банк тизими орқали йирик миқдорда пул ювилганини маълум қилди. Унинг айтишича, «қўшни давлат»дан бир банк орқали 7 трлн тенгедан ортиқ — тахминан $14 млрд маблағ ўтказилган.
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.
АҚШнинг Миграция ва божхона назорати хизмати (ICE) бюрократик хатолик туфайли 2022 йилда содир этилган ва мамлакат тарихидаги энг йириклардан бири ҳисобланган — тахминан 100 миллион долларлик қимматбаҳо буюмлар ўғирланиши ишида гумон қилинган шахсни депортация қилди.