Janubiy Koreya prezidenti Li Chje Myon vazirlar mahkamasi yig‘ilishida Shimoliy Koreya hududiga uchirilgan fuqarolik dronlari uchun uzr so‘radi.
Uchrashuv Janubiy Koreya rahbarining YouTube-kanalida jonli efirda namoyish etildi.
"Hukumat bunga hech qanday aloqasi bo‘lmasa-da, men ushbu mas’uliyatsiz harakatlar tufayli yuzaga kelgan keraksiz harbiy keskinlik uchun Shimoliy Koreyadan uzr so‘rayman", dedi davlat rahbari.
Yanvar oyi boshida Shimoliy Koreya harbiylari Janubiy Koreya hududidan uchirilgan dronlar 27 sentyabr va 4 yanvar kunlari ularning havo maydoniga kirganini e’lon qilishdi. Janubiy Koreya harbiylari bu hodisalarga aloqadorligini rad etishdi, shundan so‘ng rasmiylar uchirilishlar ortida xususiy shaxslar turgan deb gumon qilib, tergov boshladilar.
Xuddi shu davrda, ommaviy axborot vositalariga bergan intervyusida, "30 yoshli aspirant" sentyabr va yanvar oylari oralig‘ida Shimoliy Koreyaning yadroviy inshootlari yaqinida radiasiya darajasini o‘lchash uchun Shimoliy Koreyaga dronlar yuborganini da’vo qildi. Bungacha Janubiy Koreya prokuraturasi yuqorida aytib o‘tilgan aspirantni ham qo‘shib hisoblaganda, uch nafar tinch aholini dushmanga yordam berganlikda ayblagan edi. Huquqni muhofaza qilish organlari ham ushbu shaxslar va harbiy razvedka xodimlari o‘rtasidagi mumkin bo‘lgan aloqalarni tekshirayotgan edi.
Pxenyan Seulning voqealar uchun rasman uzr so‘rashini talab qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Ҳиндистон расмийлари ноқонуний мигрантлар оқимини тўхтатиш учун Бангладеш билан чегаранинг бориш қийин бўлган қисмларини ҳимоя қилиш учун «биологик тўсиқ»дан фойдаланишни кўриб чиқмоқда.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.
“Самимий меҳмондўстлик ва илиқ қабул учун чин дилдан миннатдорлик билдираман. Бўлиб ўтган мазмунли ва конструктив мулоқотни юксак қадрлайман ҳамда яқин кунларда Вашингтонда самарали учрашувлар ўтказилишига умид қиламан,” — дейди Саида Мирзиёева учрашув хусусида.
Ҳозирда қонунбузарларга нисбатан Жиноят Кодексининг 223 ва 246-моддалари билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.