AQShning Nyu-Meksiko shtati qonunchilari marhum moliyachi, odam savdosi va jinsiy zo‘ravonlikda ayblangan Jeffri Epshteynga tegishli bo‘lgan “Zorro” ranchosida yuz bergan voqealar yuzasidan ilk keng ko‘lamli tergovni boshlash to‘g‘risidagi qonunni qabul qildi, deya xabar bermoqda agentlik.
Ushbu qonun loyihasi Nyu-Meksiko Vakillar palatasi tomonidan bir ovozdan qabul qilingan va Epshteyn bilan aloqador bo‘lgan hamda ranchoga tashrif buyurgan siyosatchilar va boshqa yuqori martabali shaxslar uchun xavf tug‘dirishi mumkin.
Hujjatga ko‘ra, to‘rt nafar qonunchidan iborat ikki partiyaviy qo‘mita tuziladi. U ehtimoliy zo‘ravonlik qurbonlari hamda mahalliy aholi ko‘rsatmalarini yig‘ish bilan shug‘ullanadi. Komissiya ranchoga kelgan mehmonlar hamda u yerda sodir bo‘lgan voqealardan xabardor bo‘lishi yoki taxmin qilinayotgan jinoyatlarga aloqador bo‘lishi mumkin bo‘lgan mansabdor shaxslarning shaxsini aniqlashni maqsad qilgan.
Reuters'ning yozishicha, Nyu-Meksikodagi rancho avvalroq federal tergovchilarning asosiy e’tiboridan chetda qolgan. Ular asosan Epshteynning Karib dengizidagi xususiy oroli hamda Nyu-Yorkdagi taunxausiga qaratilgan. Shu bilan birga, yuzlab jabrlanuvchilar manfaatini himoya qilgan advokat Sigrid Makkoulining so‘zlariga ko‘ra, ko‘plab jabrlanganlar aynan Nyu-Meksikoda zo‘ravonlikka duch kelgan, mahalliy siyosatchilar va boshqa shaxslar esa sodir bo‘layotgan voqealardan xabardor bo‘lishi mumkin.
Qo‘mita ishni bugun, 17 fevral kuni boshlaydi. Dastlabki natijalar iyul oyida taqdim etilishi, yakuniy hisobot esa yil oxiriga qadar e’lon qilinishi rejalashtirilgan.
Jeffri Epshteyn 2019 yilda Nyu-York qamoqxonasida federal darajadagi jinsiy ekspluatasiya maqsadidagi odam savdosi ayblovlari bo‘yicha tergov ostida bo‘lgan paytda o‘z joniga qasd qilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
“Самимий меҳмондўстлик ва илиқ қабул учун чин дилдан миннатдорлик билдираман. Бўлиб ўтган мазмунли ва конструктив мулоқотни юксак қадрлайман ҳамда яқин кунларда Вашингтонда самарали учрашувлар ўтказилишига умид қиламан,” — дейди Саида Мирзиёева учрашув хусусида.
Ҳозирда қонунбузарларга нисбатан Жиноят Кодексининг 223 ва 246-моддалари билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.