Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti ekspert guruhi uch yildan ortiq vaqt davomida COVID-19 ning kelib chiqishi haqida ma’lumot to‘playdi. 27 nafar olim ustida ishlagan yakuniy hisobot e’lon qilindi, deya xabar beradi Euronews.
Olimlar hali ham COVID-19 pandemiyasi qanday boshlanganini bilmaydi, bu bir asrda dunyodagi eng katta sog‘liqni saqlash inqiroziga aylandi.
Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti (JSST) tomonidan koronavirusning kelib chiqishini o‘rganish vazifasini olgan bir guruh ekspertlar shunday qoniqarsiz xulosaga keldi.
Guruhga rahbarlik qiluvchi Mariyetji Venter yakuniy hisobot e’lon qilinganidan keyin o‘tkazilgan matbuot brifingida ko‘pchilik ilmiy ma’lumotlar yangi koronavirus odamlarga hayvonlardan o‘tgan degan gipotezani qo‘llab-quvvatlashini aytdi.
JSST xuddi shunday xulosaga 2021 yilda, birinchi tadqiqotida kelgan. Shunda olimlar infeksiya odamlarga ko‘rshapalaklardan boshqa vositachi hayvon orqali yuqtirilganini da’vo qilgan. Ular, shuningdek, laboratoriyadan sizib chiqishi haqidagi versiyani "juda shubhali" deb atashgan.
Venter, shuningdek, uch yildan beri JSST ekspert guruhi bir necha bor Xitoy hukumatidan genetik ketma-ketliklar va bioxavfsizlik choralari bo‘yicha ma’lumot so‘rashiga qaramay, COVID-19 laboratoriya hodisasi natijasi ekanligini aniq baholash uchun zarur ma’lumotlarni ololmaganini aytdi.
"Demak, bu gipotezani tekshirish yoki rad etish mumkin emas", dedi professor. - Bu siyosiy qarashlarga asoslangan va ilmiy ma’lumotlar bilan tasdiqlanmagan spekulyativ deb hisoblangan”.
Venterning aytishicha, 27 nafar olim bunga rozi emas; bir a’zo tadqiqot guruhini shu hafta boshida tark etdi va yana uchtasi o‘z ismlarini hisobotdan olib tashlashni so‘radi.
Uning ta’kidlashicha, COVID-19 laboratoriyada manipulyasiya qilinganligi va virus 2019 yil dekabrdan oldin Xitoydan tashqarida tarqalgani haqida hech qanday dalil yo‘q.
"Yangi ilmiy ma’lumotlar paydo bo‘lgunga qadar, SARS-CoV-2 inson populyasiyasiga qanday kirib kelgani haqidagi savol ochiq qoladi", - deb xulosa qildi Venter.
JSST Bosh direktori Tedros Adxanom Gebreisus kamida 20 million odamning hayotiga zomin bo‘lgan, jahon iqtisodiyotiga 10 trillion dollar (8,8 trillion yevro) zarar yetkazgan va milliardlab odamlarning hayotini yomonlashtirgan koronavirusning kelib chiqishini aniqlashni “axloqiy majburiyat” deb atadi.
AQSh prezidenti Donald Tramp uzoq vaqtdan beri Xitoydagi laboratoriyani kasallik avj olishda ayblab keladi. Ammo Amerika razvedka idoralari bu nazariyani qo‘llab-quvvatlovchi juda kam dalil topdilar.
Bundan tashqari, Xitoy rasmiylari tomonidan bir necha bor rad etilgan, ular tergov boshqa joyda o‘tkazilishi kerakligini aytadilar.
O‘tgan sentyabr oyida olimlar COVID-19 ni odamlarga yuqtirishi mumkin bo‘lgan hayvonlar ro‘yxatini tuzdilar, jumladan yenot itlar, sivetlar va bambuk kalamushlar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
Олдинроқ, таэквондо устаси Улуғбек Рашитов жойлашув маълумотларини тақдим этиш бўйича антидопинг қоидаларини бузгани учун икки йил муддатга мусобақалардан четлатилганди.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади