Janubiy Koreya armiyasi chegarada o‘tkazayotgan mashg‘ulotlar vaqtida KXDR bir nechta raketa tizimlaridan 10 ga yaqin raketani uchirdi.
Bu haqda Janubiy Koreya shtab boshliqlari birlashgan qo‘mitasi ma’lumotlariga tayanib, Newsis agentligi xabar berdi.
"Harbiylarimiz Pxenyanning Sunan tumani yaqinidan shimoli-g‘arbiy yo‘nalishda taxminan soat 10:00 da uchirilgan 10 ga yaqin MLRS snaryadlarini qayd etdi", — dedi Birlashgan shtab boshliqlari.
Agentlikning qayd etishicha, 18 va 19 iyun kunlari Janubiy Koreya armiyasi chegara hududida artilleriya mashg‘ulotlarini o‘tkazgan. Janubiy Koreya harbiylari uchirishga tayyorgarlik belgilarini oldindan aniqlaganliklarini bildirmoqda. Taxminlarga ko‘ra, bu 240 mmlik raketa artilleriya qurilmalari bo‘lishi mumkin.
Koreya Respublikasi harbiylari yarim orolning markaziy qismidagi Xvachxon okrugidagi o‘quv mashg‘ulotlariga o‘ziyurar artilleriya bo‘linmalarini jalb qildi. Bu 4 iyun kuni o‘z lavozimiga kirishgan prezident Li Chje Myon davrida chegara mintaqasida o‘tkazilayotgan birinchi shunday mashg‘ulot edi. Li avvalroq Koreya yarimorolidagi keskinlikni kamaytirish va’dasiga muvofiq chegaradagi ovoz kuchaytirgichlarni o‘chirishni buyurgan edi.
18 iyun kuni Koreya Respublikasi, AQSh va ularning yaponiyalik hamkasblari harbiy-havo kuchlari Janubiy Koreyaning Chedjudo oroli janubida xalqaro suvlarda uch tomonlama mashg‘ulotlar o‘tkazdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.