AQSh prezidenti Donald Tramp Xitoyning TikTok ijtimoiy tarmog‘ining AQShda to‘xtatilishi muddatini 90 kunga, 17 sentyabrgacha uzaytirdi.
Bu haqda amerikalik yetakchi o‘zining Truth Social ijtimoiy tarmog‘idagi sahifasida yozdi.
"Men hozirgina TikTokning to‘xtatilishini 90 kunga (2025 yil 17 sentyabrgacha) uzaytirish to‘g‘risidagi buyruqni imzoladim”, dedi Tramp.
Eslatib o‘tamiz, qonun kuchga kirganidan beri taxminan besh oy o‘tdi, unga ko‘ra, agar Xitoyning bosh kompaniyasi ByteDance uni sotmasa, TikTok AQShda taqiqlanishi kerak. 20 yanvar kuni inaugurasiyadan so‘ng Tramp qarorni imzoladi, unga ko‘ra AQShda ushbu platformani blokirovka qilish kamida 75 kunga qoldirildi. Shuningdek, u jurnalistlarga Qo‘shma Shtatlar TikTokning yarmiga ega bo‘lish huquqiga ega bo‘lishi kerakligini aytdi, ammo bu aniq nimani anglatishini tushuntirmadi.
Tramp avvalroq platformaga nisbatan “iliq tuyg‘ulari” borligini aytgan, chunki uning amerikalik yosh foydalanuvchilari ovozlari unga 2024 yil noyabrida bo‘lib o‘tadigan prezidentlik saylovlarida g‘alaba qozonishga yordam bergan.
Prezident Jo Bayden 2024 yilda ByteDanceni joriy yilning 19 yanvarigacha Qo‘shma Shtatlarda TikTokni sotishi yoki yopishini talab qiluvchi qonunni imzoladi. Vashington ma’muriyati hozirda TikTokning 50% ulushini sotib olish uchun potensial ishtirokchilarni qidirmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.