Rossiya parlamenti jinoyat sodir etgan migrantning nafaqat o‘zi, balki yaqin qarindoshlarini ham mamlakatdan chiqarishni nazarda tutuvchi qonun loyihasini muhokama qilmoqda. Mazkur taklif jamoatchilik va inson huquqlari faollari orasida bahslarga sabab bo‘lishi mumkin.
Endi Rossiyada jinoiy yoki ma’muriy huquqbuzarlik sodir etgan xorijiy fuqarolar bilan birga, ularning yaqin qarindoshlari ham mamlakatdan chiqarib yuborilishi mumkin. Davlat dumasida muhokamaga qo‘yilgan yangi qonun loyihasida shu haqda gap borgan.
Ushbu tashabbus «Adolatli Rossiya – Haqiqat uchun» partiyasi tomonidan ilgari surilgan bo‘lib, uni partiya rahbari va Dumadagi fraksiya yetakchisi Sergey Mironov tayyorlagan. Rasmiy ma’lumotlarga ko‘ra, hujjat 2025 yil 18 iyun kuni parlamentga rasman kiritilishi rejalashtirilgan.
Loyihaga ko‘ra, agar migrant Rossiya hududida javobgarlikka tortilsa va chiqarib yuborilsa, uning oila a’zolari ham avtomatik ravishda deportasiya qilinishi lozim bo‘ladi. Qonun, shuningdek, ular uchun qayta kirish taqiqini ham o‘z ichiga oladi.
Partiya bayonotida qayd etilishicha, bu chora Rossiya jamiyati xavfsizligini ta’minlash va migrasiyani qat’iy nazorat qilish maqsadida taklif etilmoqda. Tashabbuskorlar bunday yondashuvni huquqbuzar migrantlarga ta’sir o‘tkazish vositasi sifatida ko‘rishyapti.
Huquqni himoya qiluvchi tashkilotlar va jamoatchilik ushbu loyihaga nisbatan tanqidiy munosabat bildirishi kutilmoqda. Chunki bu siyosat oila a’zolarini javobgarlikka tortish orqali jamoaviy jazoni amalga oshirish sifatida baholanishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.