AQSh Ukrainaning Rossiya harbiy aerodromlariga qilgan hujumlariga Moskvaning keskin javobini kutmoqda.
"Qo‘shma Shtatlar razvedkasi hozircha Rossiyaning ehtimoliy nishonlarini aniqlamagan, biroq manbalar Moskva Ukrainadagi fuqarolik ob’ektlariga qarshi dron hujumlarini kuchaytirishi, energetika infrastrukturasiga zarbalar berishi yoki o‘rta masofali raketalarni uchirishi mumkinligini taxmin qilmoqda", deb yozadi gazeta.
The New York Times bilan suhbatlashgan rasmiylar, shuningdek, Kiyev nima sababdan “O‘rgimchak to‘ri” operasiyasi haqida Vashingtonni oldindan xabardor qilmaganiga oid ehtimoliy sabablarni ham keltirib o‘tgan.
Ularga ko‘ra, Qo‘shma Shtatlarning Yaman husiylariga qarshi hujumlari haqida Signal messenjeri chatida yuz bergan ma’lumot sizib chiqishi AQShning operasion xavfsizligiga bo‘lgan ishonchni zaiflashtirgan.
Yana bir sabab — Rossiyaning strategik bombardimonchi samolyotlari bo‘lib, ular yadro qurolini tashishi mumkin va bu AQSh uchun “taqiqlangan nishon” hisoblanadi. Ukrainaliklar esa o‘z rejalarini oshkor qilmagan, chunki Vashington bu rejalarga qarshi bo‘lishini bilgandi.
Evropalik raamiylardan birining NYT'ga aytishicha, Ukrainaning Rossiya aerodromlariga qilgan hujumi ittifoqchilarni o‘zlarining zaif tomonlarini qayta baholashga majbur qilgan.
"Bu hujum AQShni “Oltin gumbaz” konsepsiyasini ham qayta ko‘rib chiqishga undashi kerak. Chunki Donald Tramp tomonidan ilgari surilgan raketalarga qarshi mudofaa rejasi hozirgi shaklida bunday zarbalardan himoya qilishga qodir emas", deb yozadi The New York Times.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Бу ҳақда 2 июль куни "Россия Фанлар академиясининг ягона геофизика хизмати" Федерал тадқиқот марказининг Камчатка бўлими "Телеграм"даги каналида маълум қилди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Каримова фирибгарлик ва ўзлаштириш айбловлари билан судланган. БМТ унинг ҳуқуқлари, жумладан, эркинлик, адолатли суд ва айбсизлик презумпцияси бузилганини таъкидлаган.
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.