Zelenskiyning aytishicha, G‘arb yordami juda sekin, Ukraina kuchlari yo‘qotishlarga duchor bo‘lmoqda.
Ukraina prezidenti Vladimir Zelenskiy G‘arb harbiy yordami juda sekin kelayotgani sababli Ukraina qo‘shinlari katta yo‘qotishlarga uchraganini aytdi.
Bu haqda u CNN telekanaliga bergan intervyusida aytib o‘tdi.
Zelenskiy Ukraina sharqidagi vaziyat «juda og‘ir» ekanini aytib, u yerdagi Ukraina brigadalarining yarmi jihozlanmaganini qo‘shimcha qildi.
«Shunday qilib, juda ko‘p odamlarni yo‘qotasiz, chunki ular qurolli mashinalarda emas ... ularda artilleriya yo‘q, artilleriya o‘qlari ham yo‘q», dedi Zelenskiy.
Zelenskiy G‘arb ittifoqchilaridan harbiy yordam juda sekin yetib borayotganini aytdi.
«Bizga tayyor bo‘lish uchun 14 ta brigada kerak», deb ta’kidladi Zelenskiy va Ukraina faqat to‘rtta brigadani yaqinda yordam paketlari bilan jihozlashga muvaffaq bo‘lganini qo‘shimcha qildi.
U Rossiya prezidenti Vladimir Putin tinchlik muzokaralariga rozi bo‘lishi uchun G‘arb ittifoqchilarini Ukrainani mustahkamlashga chaqirdi.
«Ukrainani kuchli qiling, shunda siz [Putin] o‘tirib muzokaralar olib borishini ko‘rasiz», dedi Zelenskiy.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ҳолат юзасидан, Узун тумани ИИБ ҳузуридаги Тергов гуруҳи томонидан Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 126 прим 1-моддаси 7-қисми “а”, “е” бандлари билан жиноят иши қўзғатилиб, гумонланувчи Ш.А. процессуал тартибда қамоққа олинган, шунингдек ишга алоқадор бўлган хонадонда яшовчи бошқа фуқаролар ҳам терговга жалб қилиниб, бир нафарига нисбатан “Қидирув” эълон қилинган.
1995 - 2003 йилларда Тошкент вилояти ҳокимининг биринчи ўринбосари, Чиноз ва Қуйи Чирчиқ туманлари ҳокими, 2008-2013 йилларда Тошкент вилояти ҳокими сифатида ишлаган.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти (ЖССТ) Толибон ҳукуматидан афғон аёл ёрдам ходимларига қўйилган чекловларни бекор қилишни, уларга эркак васийсиз саёҳат қилиш ва мамлакат шарқида кучли зилзиладан кейин тиббий ёрдамга муҳтож аёлларга хизмат кўрсатиш имконини беришни талаб қилди.
Янги тартибга кўра, россияликлар энди АҚШ визаси учун ҳужжатларни фақат Остона ёки Варшавада топшириши мумкин бўлади. Бу ўзгариш россиялик фуқароларнинг виза олиш жараёнини кескин чеклаб, аввал мавжуд бўлган енгилликларни йўққа чиқарди.
Исроил армияси матбуот котиби Авичай Адраи Американинг X компанияси ижтимоий тармоғидаги баёнотида Хон Юнуснинг Меваси ҳудудини “гуманитар ҳудуд” деб эълон қилди. Шу билан бирга, армия Ғазо шаҳридаги фаластинликлар орасида Мевасига кўчишга чақирувчи рисолалар тарқатди.
АҚШ ва Хитой ўртасидаги “технологик уруш” даврида Хитойнинг Tencent ва Deep Robotics каби компаниялари сунъий интеллект ва робототехника технологиялари билан америкалик рақобатчиларга яқинлашмоқда.
Африка Касалликларни назорат қилиш ва олдини олиш марказлари (Африка CDC) маймунчечак (mpox) вирусини Африка қитъасида соғлиқни сақлаш учун фавқулодда ҳолат деб эълон қилди.
Ҳолат юзасидан, Узун тумани ИИБ ҳузуридаги Тергов гуруҳи томонидан Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 126 прим 1-моддаси 7-қисми “а”, “е” бандлари билан жиноят иши қўзғатилиб, гумонланувчи Ш.А. процессуал тартибда қамоққа олинган, шунингдек ишга алоқадор бўлган хонадонда яшовчи бошқа фуқаролар ҳам терговга жалб қилиниб, бир нафарига нисбатан “Қидирув” эълон қилинган.
Исроил армияси томонидан қамал қилинган Ғазо секторида сўнгги 24 соат ичида яна олти нафар фаластинлик, жумладан бир бола очлик ва ўткир тўйиб овқатланмасликдан ҳалок бўлди.
UNICEF вакили Тесс Инграм Ғазо шаҳрида очарчилик тарқалиши хавфи ҳақида огоҳлантириб, аҳоли фарзандлари учун озиқ-овқат топиш учун изтироб билан курашаётганини таъкидлади ва вазиятни “мутлақ фалокат” деб баҳолади.
Ғазо секторига уюштирилган ҳужумларда қатнашган Исроил армиясига қарашли Голани бригадасининг бир аскари мамлакат шимолидаги ҳарбий база ҳудудида ўлик ҳолда топилди.
БМТнинг Фаластинлик қочқинларга ёрдам кўрсатиш агентлиги (UNRWA) маълум қилишича, Исроилнинг Ғазога қарши 23 ойлик уруши 660 минг болани кетма-кет учинчи йил ҳам мактабдан маҳрум қилмоқда.
Венесуэла вице-президенти ва нефть вазири Делси Родригес АҚШга қарши кескин баёнот билан чиқиб, Вашингтонни мамлакат ички ишларига аралашмасликка ва Венесуэла ҳудудидан узоқроқ туришга чақирди.