Xitoy Davlat kengashining axborot byurosi chorshanba kuni "COVID-19ning oldini olish, nazorat qilish va kelib chiqishini aniqlash: Xitoyning harakatlari va pozisiyasi" nomli oq kitobni e’lon qildi. Bu haqda Sinxua xabar bermoqda.
Oq kitobga ko‘ra, COVID-19 avj olgandan beri Xitoy doimiy ravishda mahalliy olimlar va ularning chet ellik hamkasblari tomonidan koronavirusning kelib chiqishini aniqlash bo‘yicha tadqiqotlarga katta resurslar ajratdi.
Mamlakat klinik epidemiologiya, molekulyar epidemiologiya, atrof-muhit epidemiologiyasi va mezbon hayvonlarni identifikasiyalash kabi asosiy yo‘nalishlar bo‘yicha tadqiqot olib borgan. Xitoy virusning kelib chiqishini aniqlash uchun JSST bilan yaqindan hamkorlik qilmoqda.
Oq kitobda qayd etilishicha, "JSST boshchiligidagi SARS-CoV-2ning kelib chiqishi bo‘yicha global tadqiqot: Xitoy qismi - JSST-Xitoy hamkorlikdagi tadqiqoti" va tizimli epidemiologik tekshiruvlar, molekulyar kuzatuv, hayvonlarning xost skriningi va sovuq zanjir yo‘llarining tekshiruvlariga asoslangan boshqa tadqiqotlar Uhan va SARS-CoVning tabiiy manbalari sifatida xizmat qilish ehtimolini istisno qilgan. Uxandagi laboratoriyadan sizib chiqishi juda dargumon.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.