Donald Trampning saylovoldi tashviqoti paytida gapirgan Ukraina uchun yagona tinchlik rejasi yo‘q, ammo ko‘rib chiqilayotgan variantlardan biri bu mojaroni to‘xtatib, haqiqiy front chizig‘i bo‘ylab chegaralarni belgilash va 1300 kilometr uzunlikda demilitarizasiya zonasini yaratishdir. Bu haqda Wall Street Journal Tramp jamoasidagi manbalarga asoslanib yozmoqda.
Shuningdek, Ukraina NATOga a’zo bo‘lishni 20 yilga kechiktirishi kerak, buning evaziga Rossiya agressiyasi to‘xtamasa, qurol olishda davom etadi. Demilitarizasiya qilingan hududda xavfsizlikni aniq kim nazorat qilishi noma’lum.
WSJ suhbatdoshining ta’kidlashicha, Qo‘shma Shtatlar mutaxassislarni tayyorlashni davom ettirishga tayyor, ammo «Ukrainada tinchlikni saqlash uchun o‘z erkaklari va ayollarini yubormaydi va buning uchun ham pul to‘lamaydi». Buning o‘rniga u yerga «polyaklar, nemislar, inglizlar va fransuzlar»dan iborat Yevropa kontingentini yuborish taklif etiladi.
Saylangan vise-prezident J.D.Vens sentyabr oyidagi intervyusida qurolsizlantirilgan hudud yaratish imkoniyati haqida gapirgandi, deb eslaydi WSJ.
Ammo bu borada yakuniy qaror qabul qilinmadi, deb ta’kidlaydi gazeta manbalari va Trampning o‘zi tanlov qiladi.
Nashrning yozishicha, Tramp jamoasining rejasi boshqacha bo‘lgan: Kiyev Moskva bilan tinchlik muzokaralariga rozi bo‘lmaguncha, Ukrainaga yordamni to‘xtatish. Balki Tramp prezidentlik saylovlarida g‘alaba qozonsa, 2025 yil yanvarida inaugurasiyasidan bir kun oldin urushni tugatishga va’da berganida shuni nazarda tutgan bo‘lishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.