Belarus prezidenti Aleksandr Lukashenko Rossiya yetakchisi Vladimir Putin bilan bo‘lgan muzokaralar chog‘ida 2020 yildagi prezidentlik saylovlaridan keyin respublikani tark etgan Belarus muxolifati vakillarining aksariyati mamlakatga qaytishni so‘raganini aytdi.
“2020 yilda bir necha ming (belaruslar – tahr.) ketganida, men tashvishlanmadim. Ular (hozir – tahr.) qaytib kelishni so‘rashadi”, - deydi u. Belarus prezidentining so‘zlaridan RIA Novosti iqtibos keltirdi.
Lukashenko Rossiyada qisman safarbarlik e’lon qilinganidan keyin “migrasiya bilan bog‘liq vaziyat xuddi shunday rivojlanadi”, degan fikrni bildirdi.
"Kuzatib turibman: bizni safarbarlik bilan qo‘rqitishyapti, yana qayerdadir kimdir mamlakatdan qochib ketgan. Rossiyaning 25 millionlik safarbarlik zaxirasi bor. Mayli, shundan 30, 50 ming nafari qochib ketdi deylik. Agar ular shu yerda qolishganida o‘z odamimiz bo‘lib qolisharmidi? Mayli qochishsin. Va ular qaytib kelishadi ham. Faqat ularga qanday chora ko‘rish masalasida qaror qabul qilish kerak: mayli yoki shu yerga kelishsin, yoki o‘sha yerlarda bepul non yeb yurishsin. Bunday yo‘l tutmaslik kerak. Yevropa va Amerikaga qochmasdan shu yerda kelishib olish mumkin: vaziyat oldingidek emas", - deydi Lukashenko.
Ma’lumot uchun, 22 sentyabr kuni Vladimir Putin Mudofaa vazirligining taklifiga asosan qisman safarbarlik to‘g‘risidagi farmon imzoladi. Unda asosiy maqsad - ozod qilingan hududlarda odamlar xavfsizligini ta’minlash deyilgan.
Rossiya yetakchisining ta’kidlashicha, safarbarlikka faqat zaxiradagi harbiylar — harbiy xizmatni o‘tagan, harbiy mutaxassislikka va tajribaga ega bo‘lganlar chaqiriladi. Harbiy harakatlar hududiga yuborishdan oldin har bir kishi qo‘shimcha tayyorgarlikdan o‘tadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Жума куни кечқурундан бошлаб оммавий ахборот воситаларида 15 август куни Аляскада АҚШ президенти Дональд Трамп ва Владимир Путин муҳокама қилмоқчи бўлган «тинчлик режаси» ҳақидаги тафсилотлар тарқала бошлади.
Жей Ди Вэнс Fox News телеканалига берган интервюсида журналистнинг Трамп ва Путин ўртасида Аляскада бўлиб ўтадиган музокаралар ҳақидаги саволларига жавоб берди.
Гумонланувчилар орасида Таиланднинг энг йирик қурилиш компанияларидан бири – Italian-Thai Development Премчай Карнасута ва Хитойнинг China Railway компанияси ҳам бор.
ҲАМАС ҳаракати Исроил ҳукумати томонидан Ғазо шаҳрини босиб олиш ва унинг аҳолисини мажбуран кўчириш режаларини кескин қоралаб, буни "катта оқибатларга олиб келувчи ҳарбий жиноят" деб атади.
Исроил Хавфсизлик кабинети Ғазо секторида фақат Ғазо шаҳрини босиб олиш режасини маъқуллади. Бу қарор аввал эълон қилингандай бутун сектор эмас, балки унинг шимолий қисмига доир босиб олишни назарда тутади.
Ҳолат юзасидан ўтказилган хизмат текшуви натижаларига кўра, 2006 йилда туғилган А.А. исмли шахс Чилонзор тумани 19-мавзе ҳудудида яланғоч ҳолда жамоат жойида ҳаракатланган.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 5 август куни Туркманбоши шаҳридаги "Аваза" миллий туризм ҳудудида ўтаётган БМТнинг Денгизга чиқиш имкони бўлмаган ривожланаётган мамлакатлар бўйича учинчи конференциясида иштирок этди.
Исроил Суриядаги айирмачи кучлар орқали мамлакатни бўлиб ташлашга уринмоқда. Бу ҳақда Сурия ахборот вазири Ҳамза ал-Мустафо Туркиянинг “Anadolu” ахборот агентлигига берган интервьюсида маълум қилган.
Болани ерда маҳаллий аҳоли вакили топиб олиб, тез ёрдам чақирган. Ҳодиса жиддийлигига қарамай, бола ҳушини йўқотмаган. Унинг қўли синган, умуртқа поғонаси чўзилган
Маълум қилинишича, аёл давлат чегараси чизиғидан 80 метр масофада, чегара ҳудудида ноқонуний равишда бўлиб, Қозоғистон ва Россия чегарасини расмий ўтиш пунктларидан ташқарида кесиб ўтмоқчи бўлган.
1 августдан бошлаб АҚШ президенти Доналд Трамп Жанубий Корея ва Ҳиндистондан олиб кириладиган маҳсулотларга янги бож тўловлари жорий этилишини эълон қилди. Унда икки давлатга турлича ёндашув намоён бўлди.