Rossiyada Rossiya Federasiyasi Ichki ishlar vazirligining nazorat ostidagi shaxslar reestriga kiritilgan muhojirlarga yakka tartibdagi tadbirkor sifatida ro‘yxatdan o‘tishni taqiqlamoqchi. "Izvestiya" xabariga ko‘ra, 14 aprel kuni bunday qonun loyihasini Davlat Dumasiga Leonid Sluskiy boshchiligidagi LDPR fraksiyasi deputatlari kiritish rejalashtirilgan.
Hujjatga ko‘ra, gap Rossiyada bo‘lish uchun qonuniy asosga ega bo‘lmagan migrantlar haqida bormoqda, shuning uchun ular "Kasbiy daromad solig‘i" maxsus soliq rejimini qo‘llash huquqiga ega bo‘lmasligi kerak. Tashabbus mualliflarining fikricha, bu chora muhojirlar va ularning Rossiya hududidagi faoliyati ustidan nazoratni kuchaytiradi, shuningdek, Rossiya fuqarolari manfaatlarini himoya qiladi.
LDPR rahbari 2024 yil iyun oyida Davlat Dumasi nazorat ostidagi shaxslar reestriga kiritilgan chet elliklarni yakka tartibdagi tadbirkor sifatida ro‘yxatdan o‘tish huquqidan mahrum qiluvchi qonun loyihasini qabul qilganini ta’kidladi; bu qoida 2025 yilning fevralida kuchga kirdi. Sluskiy deputatlar bundan ham uzoqroqqa borishni va o‘z-o‘zini ish bilan ta’minlovchi sifatida ro‘yxatdan o‘tgan muhojirlarga taqiqni uzaytirishni istashlarini ta’kidladi.
Avvalroq, 10 fevral kuni Sluskiy tijorat tashkilotlaridan sertifikat olgan migrantlar uchun rus tili, Rossiya tarixi va mamlakat qonunchiligidan takroriy imtihon o‘tkazishni taklif qilgan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Tsukuba университети япон олимлари мунтазам равишда велосипед миниш кексалик даврида ўлим хавфини ва узоқ муддатли парваришга бўлган эҳтиёжни камайтиришини аниқлади.
Украина президенти Владимир Зеленский Россияни украиналикларни ўлдиришни тўхтатишга ва урушдан воз кечишга нима мажбур қилиши кераклигини маълум қилди.
Бу ҳақда Financial Times газета ёзмоқда Даниядаги ичимликни қадоқлаш учун масъул бўлган Cарлсберг пиво корпорацияси бош директори Жейкоб Оруп-Андерсенга таяниб.
Испания Ички ишлар вазирлиги электр таъминотидаги муаммолар туфайли мамлакатнинг аксарият ҳудудларида эълон қилинган фавқулодда ҳолатни бекор қилишга қарор қилди.
«Childlight Global Child Safety Institute» томонидан 2024 йили эълон қилинган маълумотга кўра, бутун дунё бўйлаб 300 миллиондан ортиқ бола онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатация қурбони бўлган. Бу рақам фавқулодда ҳолат даражасида бўлиб, глобал хавфсизлик, рақамли технологиялар ва болаларни ҳимоя қилишда жиддий хавф мавжудлигини кўрсатади. Умуман олганда, 300 миллион бола дегани – бу дунё бўйича тахминан ҳар 3 боладан 1 нафари (0-17 ёш оралиғида) ҳаётида бир марта бўлса-да, онлайн жинсий эксплуатацияга ёки зўравонликка дуч келганини англатади. БМТнинг махсус эксперти сўзларига кўра, 2025 йилга келиб болаларга нисбатан онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатациянинг янги шакллари пайдо бўлиши мумкин.
Франциянинг "Forbidden Stories" нотижорат ташкилоти раҳбарлигида ўтказилган қўшма тергов натижасига кўра, россиялик расмийлар украиналик журналист Виктория Рощинанинг жасадини Украинага қайтаришдан аввал, унинг кўзлари, мияси ва бошқа бир неча ички аъзоларини олиб ташлашган.
АҚШ президенти Доналд Трампнинг давлат раҳбари сифатидаги дастлабки 100 куни якунларига кўра, америкаликларнинг 55 фоизи унинг фаолиятини салбий баҳолаган, фақатгина 39 фоизи унинг ҳаракатларини қўллаб-қувватлаган.
Ижтимоий тармоқда тарқалган хизмат хатига кўра, ходимлардан қатъий равишда шахсий гигиена қоидаларига риоя қилиш, аниқроқ айтганда кунига камида бир маротаба душ қабул қилиш сўралган.