Muzokaralar davomida Indoneziya ishbilarmonlariga O‘zbekistonda xorijiy investorlar uchun yaratilgan sarmoyaviy muhit haqida ma’lumot berildi. Shuningdek, O‘zbekistonda tabiiy kauchukdan foydalanadigan korxonalar faoliyati tanishtirildi. Xususan, avtoshinalar va konveyer tasmalari ishlab chiqarishga ixtisoslashgan Angren rezinotexnika mahsulotlari zavodi bilan hamkorlik qilish istiqbollari muhokama etildi.
Tabiiy kauchukning mintaqamizda yetishtirilmasligini inobatga olgan holda bu mahsulotni O‘zbekistonga keltirish va qayta ishlash nafaqat ichki talabni qondirish, balki mintaqaning boshqa davlatlariga reeksport (qayta eksport) qilish imkonini yaratadi.
Shunday qilib, Indoneziyaning tabiiy kauchuk asosida rezinotexnika mahsulotlari ishlab chiqaruvchilari O‘zbekiston orqali Markaziy Osiyo va MDH davlatlariga eksportni amalga oshirishi mumkin.
«Hozirgi kunda O‘zbekiston Indoneziya uchun an’anaviy bozor emas, biroq kelajakda bizning ishbilarmonlarimiz uchun bu davlat bozori istiqbollidir. O‘zbekistonning geografik joylashishi va yaratilgan qulay sarmoyaviy muhitni inobatga olgan holda yaqin orada faoliyatimizning barcha yo‘nalishlari bo‘yicha to‘liq hamkorlikni yo‘lga qo‘yishimizga aminman. O‘zbekiston biz uchun Indoneziyani Markaziy Osiyo bilan bog‘lovchi o‘ziga xos ko‘prik bo‘ladi », — deydi M.Soyedargo.
Muzokaralar yakunida Indoneziyaning kauchukni qayta ishlash korxonalari hamda kauchuk plantasiyalariga «O‘zkimyosanoat» AJ va Angren rezinotexnika zavodi delegasiyalarining tashrifini tashkillashtirishga kelishildi.
Ma’lumot uchun
Hozirgi kunda Indoneziyada dunyodagi eng katta (3,6 million gektar) kauchuk plantasiyalari mavjud bo‘lib, yiliga 3,5 million tonna tabiiy kauchuk yetishtiriladi. Indoneziya Tailand bilan bir qatorda tabiiy kauchuk yetishtirish bo‘yicha dunyoda yetakchi o‘rinni egallaydi.
Manba: daryo.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
14 миллиард доллар Қозоғистоннинг 2025 йилги давлат бюджети даромад қисми қарийб учдан бирини ташкил этади. Баёнотдан сўнг интернетда катта муҳокама бошланди, бироқ видео расмий ОАВдан уч соатдан сўнг ўчириб ташланган.
Бу хабар Кремл матбуот котиби Дмитрий Песков орқали расман эълон қилинди. Унинг айтишича, “музокараларни бошқа жойда ўтказиш ҳақида гапириш мақсадсиз”.
«Ўзгидромет» маълумотига кўра, феврал ойининг биринчи беш кунлиги нам об-ҳаво билан бошланади, республика бўйича асосан ёмғир кўринишидаги ёғингарчилик кузатилади.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.