Toshkent bir chorakda 25 tonna oltin sotib oldi va dunyodagi eng yirik qimmatbaho metall xaridorlari uchligiga kirdi.
O‘zbekiston Markaziy banki 2026 yilning birinchi choragida dunyodagi eng yirik oltin xaridorlaridan biriga aylandi. Toshkent 25 tonna qimmatbaho metall sotib olib, jahon regulyatorlari orasida ikkinchi o‘rinni egalladi. Oltin xaridi bo‘yicha Polsha 31 tonna bilan yetakchilik qildi, undan keyin O‘zbekiston, so‘ng Qozog‘iston (13 tonna) va Xitoy (7 tonna) joy oldi. Bu haqda Jahon oltin kengashi (WGC) ma’lumotlarida aytilgan.
Mart oyida O‘zbekiston Markaziy banki 9 tonna oltin xarid qildi va bu ko‘rsatkich bo‘yicha faqat 11 tonna sotib olgan Polsha regulyatoridan ortda qoldi. Mart oyidagi boshqa yirik xaridorlar qatorida Qozog‘iston (+6 tonna), Xitoy (+5 tonna), Chexiya va Gvatemala (har biri +2 tonnadan) qayd etildi.
Boshqa tomonda esa sotuvchilar turibdi: mart oyida jahon markaziy banklari jami 66 tonna oltin sotdi. Asosiy hajm Turkiya (60 tonna) va Rossiya (6 tonna) hissasiga to‘g‘ri keldi.
2026 yil aprel oyi boshiga kelib, O‘zbekistonning oltin-valyuta zaxiralari 68,9 milliard dollarni tashkil etgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
«Реал Мадрид» мухлислари ҳужумчи Килиан Мбаппени мавсумнинг ҳал қилувчи палласида Италияда севгилиси билан ҳордиқ чиқараётгани учун кескин танқид қилишди.
X ижтимоий тармоғи фойдаланувчилари Владимир Зеленскийнинг чегаранинг Беларусь томонидаги гўёки «ғалати фаоллик» учун Минскка жавоб қайтариш билан таҳдид қилган баёнотини фаол муҳокама қилмоқдалар.
Давлат хавфсизлик хизмати ҳамда Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ходимлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирлар давомида бир нечта мансабдор шахсларнинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.
Бугунги кунда саёҳатда фақат манзил эмас, балки сафар давомида татиб кўриладиган таъмлар ҳам алоҳида аҳамият касб этмоқда. Сўнгги йилларда гастрономик саёҳат, яъни “foodie exploration” — глобал туризмга сезиларли таъсир кўрсатаётган муҳим йўналишга айланди. Замонавий сайёҳлар кўпинча саёҳатларини машҳур диққатга сазовор жойларни зиёрат қилиш билан бир қаторда, унутилмас гастрономик тажрибалар асосида режалаштирмоқда.