Turkmaniston parlamentining yig‘ilishida «Migrasiya to‘g‘risida»gi qonunga xorijiy fuqarolarning mamlakatga kirish tartibini sezilarli darajada soddalashtiradigan muhim o‘zgartirish loyihasi ko‘rib chiqildi, deb xabar berdi Turkmenportal.
Qayd qilinishicha, qonun xorijiy fuqarolar va fuqaroligi bo‘lmagan shaxslarga yagona axborot tizimi orqali elektron vizalar berish qoidalari bilan to‘ldiriladi. Ushbu yangilik Turkmanistonning davlat xizmatlarini raqamlashtirish va modernizasiya qilish bo‘yicha milliy strategik ustuvorliklariga to‘liq mos keladi.
Turkmanistonning 2012 yilda qabul qilingan «Migrasiya to‘g‘risida»gi qonuni amalda bo‘lgan davrda 13 marta yangilandi va takomillashtirildi. Oxirgi yangilanish 2023 yil 3 iyunda kiritilgan.
Turkmanistonga viza olish boshqa davlatlarga qaraganda ancha qiyin, u dunyodagi eng yopiq davlatlardan biri. Rasmiylar chet elliklarning kirishini, ayniqsa turizm yoki jurnalistika maqsadlarida kirayotganlarni qattiq nazorat qiladi. Hatto qo‘shni davlatlar fuqarolari ham viza olishga majbur.
Vizalarning aksariyat turlari Turkmaniston Tashqi ishlar vazirligi tomonidan tasdiqlangan jismoniy yoki yuridik shaxsning taklifnomasini talab qiladi.
Viza berish haqidagi qarorlar juda uzoq vaqt ko‘rib chiqiladi va aksariyat hollarda rad etiladi.
Turkmaniston hukumati tashqi ta’sirdan qo‘rqadi va «ishonchsiz» yoki «nomaqbul» shaxslar, xususan, chet ellik jurnalistlar, huquq himoyachilari va faollarning mamlakatga kirishini cheklashga harakat qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.