Turkiya Prezidenti huzuridagi Xalq Kutubxonasi bundan roppa-rossa besh yil avval ochilgan bo‘lib, o‘zining mahobati, boy kitob fondi, konferensiya va trening xonalari hamda xalqaro hamkorliklari bilan Turkiyaning butun dunuyoga ochiq ma’rifat oynasi bo‘lib xizmat qilmoqda.
Kutubxonaning tantanali ochilish marosimi 2020 yilning 20 fevral kuni Turkiya Prezidenti Rajab Toyyip Erdo‘g‘on mezbonligida va O‘zbekiston Prezidenti Shavkat Mirziyoyev hamda 2500 nafar akademik, olim-u yozuvchilar, davlat va jamoat arboblari ishtirokida bo‘lib o‘tdi.
O‘sha kundan e’tiboran Xalq kutubxonasi haftada 7 kun 24 soat davomida turli yoshdagi kitobxon va tashrif buyuruvchilarga xizmat ko‘rsatmoqda.
Kutubxona 2 million 500 ming bosma kitob fondi, 23 ming 400 jurnalga tegishli 2 million 900 ming davriy nashr va jami 5 million 400 ming bosma manbaga ega.
136 mamlakatdan 140 tilda kitoblar mavjud!
Prezidentlik Bosh Kotibiyatining Kutubxonalar bo‘limi boshlig‘i Ayhan Tug‘lu kutubxona tashkil etilganidan buyon davlat rahbarlari, elchilar bilan birga qariyb 7 million ziyoratchi tashrif buyurganini va o‘tgan yili kunlik o‘rtacha 5 ming kishi kelganini bildirdi.
“Hozirda 5,5 million bosma manbaga erishdik. Kutubxonamiz ham dunyoning turli davlatlaridan olingan maxsus kolleksiyalar bilan boyitildi. Jihannuma zalida 136 davlatdan 140 tildagi kitoblar mavjud”, dedi Tug‘lu Xalq kutubxonasining Turkiyadagi eng katta kutubxona ekanligini ta’kidlab.
Tug‘lu tadbirlar faoliyatiga to‘xtalar ekan, dam olish kunlarida 4 guruhga mo‘ljallangan “tajriba seminarlari”, hafta davomida ASELSAN tomonidan robot yordamida sun’iy intellekt darslari, Raqamli Transformasiya idorasining sun’iy intellekt, tadbirkorlik va kiberxavfsizlik bo‘yicha o‘tkazayotgan treninglari hamda o‘z imkoniyatlari doirasida tashkil etgan 30ga yaqin o‘quv mashg‘ulotlarining davom etayotgani haqida ma’lumot berdi.
“Kutubxonamiz butun dunyoga tanila boshladi”
Xalq kutubxonasining xorijda ham qiziqish bilan kuzatilayotganini va kutubxonaning, ayniqsa AQShda “Erdo‘g‘an kutubxonasi” sifatida tanilganligligiga e’tibor qaratgan Tug‘lu quyidagilarni qayd etdi:
“Bu joy hozir Turkiyada kutubxonachilikni boshqaradigan markazga aylandi. Prezidentimiz Rajab Toyyib Erdo‘g‘anning qarashlari tufayli shu darajaga yetdik. Kutubxonamiz dunyo miqyosida tanila boshladi. Yevropaning ko‘plab davlatlari bilan hamkorligimiz bor. Xususan kutubxonamiz Turkiy davlatlardagi ba’zi kutubxonalarga andaza bo‘lib xizmat qildi. Noyabr oyida kutubxonaning 5 yilligiga bag‘ishlangan xalqaro anjuman o‘tkazishni rejalashtirganmiz”.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Испания, Португалия, Франсия ва Белгияда электр энергиясида катта узилишлар юз берди, бу эса аҳолини электр энергияси, интернет ва мобил алоқасиз қолдирди.
"Биз украиналиклар билан очиқ ва қийин мунозараларда 22 та ўта аниқ шартларни таклиф қилдик ва биз жуда кучли позицияда эканлигимизга ишонамиз", деди Келлог.
Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлигига Россия Федерацияси ҳудудида ўзбекистонлик меҳнат муҳожирларининг ҳуқуқлари бузилиши ҳақидаги хабарлар кўпайиб бораётгани муносабати билан Россия элчиси чақирилди.
Орбан "Германия учун муқобил" партияси раҳбари Алиса Вайделни Германия Федератив Республикаси ҳудудида ўнг экстремистик деб тан олиниши ортидан қўллаб-қувватлади.
АҚШ президенти Доналд Трамп Х ижтимоий тармоғида ёзишича, Америка судларининг президент маъмуриятига муҳожирларни чиқариб юборишда кўмаклашишдан бош тортиши АҚШ асосчилари ғояларига зид.
1 май куни Боливиянинг шимолида жойлашган Буарес шаҳридан Тринидадга йўл олган кичик самолёт Амазонка ботқоқларига мажбурий қўнди. Бу ҳолат двигателдаги носозлик сабаб юз берган.
Ҳукмни эълон қилган судья бу ишни “жуда қайғули ҳолат” деб атади. У Мугамбенинг инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш соҳасидаги юридик ютуқларини алоҳида эътироф этди.
Ғазо фуқаролик мудофааси агентлигининг хабар беришича, Исроилнинг Хон Юнус қочқинлар лагерига кечаси уюштирган ҳужуми натижасида камида 11 киши, шу жумладан уч нафар ёш бола ҳалок бўлган.
У мендан шаҳарда жойлашган турли ташкилотларни суратга олишни сўради, 9 май куни теракт содир этиш учун турли моддалар сотиб олишим бўйича топшириқлар берди," - деди сўроқ пайтида қўлга олинган аёл.
Аввалроқ, Ижтимоий тармоқларда Тошкент вилоятининг Зангиота туманида 30 апрель тонгда аёл ўзини поезд остига ташлагани акс этган видео тарқалгани ҳақида хабар берган эдик.
У ерда бўйи 60 дан 170 сантиметргача бўлган гиёҳвандлик ўсимлиги иссиқхона услубида, тувакда, махсус ёруғлик ва ҳаво алмашинуви воситалари ёрдамида етиштирилаётгани аниқланган.
Бу ҳақда Покистоннинг БМТдаги доимий вакили Асим Ифтихор Аҳмад жаҳон ташкилотининг Нью-Йоркдаги штаб-квартирасида ўтказилган матбуот анжуманида маълум қилди.
Қўшма Штатлар ҳали Россия ва Украина ўртасидаги воситачи ролидан воз кечаётгани йўқ, аммо можароларни ҳал қилиш жараёнида олдинга силжиш бўлмаса, вазият ўзгаради, деди Давлат департаменти матбуот хизмати раҳбари Темми Брюс.
"Президент Трамп ҳукуматимизнинг энг юқори даражаларида қанча вақт сарфлашга арзигуликлигини ҳал қилиши керак бўлган бир лаҳза келади. Бу Украинадаги уруш аҳамияциз эмас. Лекин мен Хитой билан содир бўлаётган воқеалар узоқ муддатли истиқболда дунё келажаги учун муҳимроқ, деб айтардим", деди Давлат котиби Марко Рубио Fox News телеканалига.
АҚШ президенти Доналд Трамп маълумотлар сизиб чиқиши билан боғлиқ жанжалга аралашган Пентагон раҳбари Пит Хегсетни истеъфога чиқармасликка қарор қилди.
АҚШ президенти Доналд Трамп Полша мисолида Россия ва Украина чегарасида девор қуриши керак , деб ёзади шарҳловчи Марк Тиссен The Washington Post газетасидаги мақоласида.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти (ЖССТ) АҚШ маблағларининг қисқариши туфайли келгуси икки йил ичида ходимларининг иш ҳақининг 25 фоизини тўлаш учун маблағ етишмаяпти.