AQSh prezidenti Donald Trampning Grenlandiya bo‘yicha maxsus vakili Djeff Lendri Nuukga yetib keldi.
Bu haqda mahalliy OAV xabar berdi.
Luiziana gubernatori ham bo‘lib ishlaydigan Landri ilgari Trampning Grenlandiyani AQSh nazoratiga o‘tkazish tashabbusini qo‘llab-quvvatlagan. Bu pozisiya Grenlandiya va Daniya rasmiylari tomonidan keskin qarshilikka uchragan, ular orol sotilmasligini bir necha bor ta’kidlagan.
Landri 19-20 may kunlari bo‘lib o‘tadigan Future Greenland biznes konferensiyasida ishtirok etishi kutilmoqda. Unga AQShning Daniyadagi elchisi Kennet Xaueri ham qo‘shiladi. Konferensiya tashkilotchilari Business Greenland Landrini shaxsan taklif qilmaganliklarini, ammo tadbir ro‘yxatdan o‘tish uchun ochiqligini ma’lum qilishgan.
Avvalroq Kopengagendagi AQSh elchixonasi Lendri va Xaueri iqtisodiy imkoniyatlar, gumanitar aloqalar va AQSh va Grenlandiya o‘rtasidagi o‘zaro tushunishni mustahkamlash masalalarini muhokama qilish uchun Grenlandiya vakillarining keng doirasi bilan uchrashish niyatida ekanligini e’lon qilgan edi.
Bu yil boshida Grenlandiya, Daniya va Qo‘shma Shtatlar orol atrofidagi keskinlikni kamaytirish uchun yuqori darajadagi diplomatik maslahatlashuvlar o‘tkazishga kelishib olishgan edi. Grenlandiya Bosh vaziri Yens-Frederik Nilsen ilgari Amerika harbiylarining ishtirokini kengaytirish Vashington bilan muzokaralar kun tartibida ekanligini aytgan edi.
Biroq, Landrining tashrifi davomida Grenlandiya siyosatchilari bilan rasmiy uchrashuvlari hali tasdiqlanmagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Саудия Арабистони Профессионал лигасининг 32-туридан ўрин олган учрашувда биринчи ўринда бораётган “Ан-Наср” энг яқин таъқибчиси “Ал-Ҳилол”ни қабул қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Умуман олганда, Пентагон ҳисоботидан маълум бўлишича, АҚШнинг Украина биоинфратузилмасига киритган умумий сармояси 200 миллион доллардан ошиб, 46 та объектни қамраб олган.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.
Ҳар йили ўтказиладиган “Women in Tech 2026” саммити Африканинг энг йирик технологик хабларидан бири ҳисобланган Кейптаун шаҳрида (Жанубий Африка Республикаси) бўлиб ўтди. Бу галги тадбир дунёнинг 60 мамлакатидан 700 дан ортиқ иштирокчини, хусусан, халқаро ташкилотлар, технологик компаниялар, давлат сектори, стартап-экотизимлар ва “Women in Tech” глобал ҳамжамияти вакилларини бирлаштирди.
Ўзбекистон тарихида илк бор йирик халқаро акциядорлик битими амалга оширилди — “Ўзбекистон Республикаси Миллий инвестиция жамғармаси” АЖ (UzNIF) ўз акцияларини Лондон ва Тошкент фонд биржаларида оммавий савдога чиқарди.
Украина Олий аксилкоррупция суди Президент офисининг собиқ раҳбари Андрей Ермакни қамоққа олиш ҳақида қарор чиқарди. Суд жараёнида унинг фолбин билан маслаҳатлашгани ҳақида ҳам сўз борди.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.