AQSh prezidenti Donald Tramp agar ushbu cheklovlarni joriy etish to‘g‘risidagi yakuniy qaror uning vakolatida qolsa, Rossiyaga qarshi sanksiyalarni kuchaytiruvchi qonun loyihasini imzolashga tayyor.
Bu haqda Reuters agentligiga Oq uyning yuqori martabali amaldori ma’lum qilgan.
"Oq uy va prezident uchun sanksiyalar paketida sanksiyalar bo‘yicha yakuniy qaror qabul qilish vakolati prezidentga tegishli bo‘lishini ta’minlovchi istisno mavjudligi har doim muhim bo‘lgan. Shunday ekan, agar bu qonun loyihasiga kiritilgan bo‘lsa, menimcha, prezident uni imzolash masalasini ko‘rib chiqadi", - dedi manba.
"U imzo qo‘yadi", dedi Oq uy rasmiysi qonun loyihasiga ishora qilib. "U kecha ham shunday ishora qildi", deb esladi amaldor va Tramp ushbu qonunchilik tashabbusini samarali ma’qullaganini ko‘rsatdi.
Shu bilan birga, Oq uy rasmiysi Rossiya va AQSh o‘rtasida Rossiya-Ukraina mojarosini hal qilish bo‘yicha muzokaralar davom etayotganini ta’kidladi. "Biz, albatta, hali ham bu ustida ishlayapmiz. Bu shunchaki oldingi va markaz bo‘lmagan, chunki bizda juda ko‘p narsa bor", dedi rasmiy.
Eslatib o‘tamiz, ko‘rib chiqilayotgan qonun loyihasi aprel oyi boshida Senat a’zolaridan iborat ikki partiyadan iborat guruh tomonidan kiritilgan edi. Hujjatning asosiy homiylari senatorlar Lindsi Grem (Rossiyaning terrorchilar va ekstremistlar ro‘yxatiga kiritilgan Janubiy Karolina shtati) va Richard Blyumental (D-Konnektikut) edi. Tashabbus Rossiyaning savdo hamkorlariga qarshi ikkilamchi sanksiyalarni o‘z ichiga oladi. Qonunchilarning taklifi Rossiyadan neft, gaz, uran va boshqa tovarlarni sotib oluvchi davlatlardan AQSh importiga 500% import bojini qo‘yishni nazarda tutgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Defense One нашри АҚШ миллий хавфсизлик стратегиясининг ҳали эълон қилинмаган версиясига таяниб хабар беришича, Вашингтон Австрия, Венгрия, Италия ва Польша каби давлатлар билан “фаолроқ ҳамкорлик қилиш” орқали уларни Европа Иттифоқидан ажратишга интилаётгани қайд этилган.
«Қозоғистон темир йўллари» компаниясининг маълум қилишича, заҳарланиш содир бўлган поезд хусусий ташувчига тегишли ва у суратга олиш жараёни учун киностудияга берилган.
Франция рамзларидан саналган Лувр музейида яна нохуш ҳодиса рўй берди. Париждаги машҳур музей маъмурияти шов-шув ўғриликдан ҳали ўзи келмай туриб яна бир кўнгилсизликка рўпара бўлди. Қувурлардаги носозлик сабаб музей кутубхонасидаги жавонларни сув босган. Оқибатда 400 га яқин китоб зиён кўрган.
Музей маъмури ўринбосари Фрэнсис Стейнбок сув босиши оқибатида мисршунослик бўлимидаги манбалар зарар кўрганини маълум қилар экан, китоб ва ҳужжатлар қуритилиб, қайта муқоваланишини айтган.
Сув оқишига сабаб бўлган муаммо бир неча йилдан буён маълум бўлиб, таъмир иши келгуси йилга режалаштирилган эди.
Аввал хабар берганимиздек, жорий йил 19 октябр куни Лувр музейида рўй берган ўғрилик ҳам шов-шувларга сабаб бўлди. Париж прокуратураси маълумотига кўра, Лувр музейидан ўғирланган императорлик даврига оид зеб-зиёнат буюмларининг қиймати камида 88 миллион еврога тенг. Бу сумма фақат бозор баҳоси бўлиб, уларнинг тарихий қиймати ҳисобга олинмаган.
Ўғриликдан сўнг Лувр музейи раҳбарияти қолган ноёб асарлар ва заргарлик буюмларини хавфсиз жойга — Франция банкининг ер остидаги омборларига кўчиришга қарор қилган.
Бало келса қўшалоқ келади деганларидек, куппа-кундузи музейни ғорат қилиб кетган ўғрилар топилмай, коммунал носозлик бартараф этилмай туриб, яна бир дахмаза чиқиб қолди.
Euronews хабар беришича, Лувр ишчи-ходимлари 15 декабрдан эътиборан номаълум муддатга иш ташлаш эълон қилмоқда.
Касаба уюшмаси музейда ходимлар етишмаслиги, жиҳозлар эскиргани ва техник қусурлардан норози.
Ишчи-ходимларга кўра, ўғрилик айсбергнинг учи, холос, аслида музейда муаммолар тўпланиб қолган.
Касаба уюшмалари бинони модернизация қилиш, хавфсизлик тизимини такомиллаштириш ва ходимларни моддий рағбатлантириш учун қўшимча маблағ ажратишни талаб этмоқда.
1793 йилда очилган Лувр музейи дунёдаги энг йирик ва машҳур музейлардан бири ҳисобланади. Париж марказида, Сена дарёсининг ўнг соҳилида қад ростлаган моддий-маънавий хазинада Ғарбий Европадан то Эрону Мисрга қадар, антик даврдан 1848 йилга қадар — турли давр, турфа жуғрофий минтақаларга оид экспонатлар сақланади.
2018 йилда Луврга рекорд даражада — 10 миллион киши ташриф буюрган. 2024 йилда эса ушбу санъат ва маданият масканини 8,7 миллион киши зиёрат қилган.