Tramp ommaviy deportasiyalarni tezlashtirish uchun 18-asr urush qonunini qo‘llamoqchi.
AQSh prezidenti Donald Tramp noqonuniy muhojirlarni deportasiya qilish jarayonini tezlashtirish maqsadida 1798 yilda qabul qilingan "Chet ellik dushmanlar to‘g‘risida"gi qonunni qo‘llashni rejalashtirmoqda.
Tramp ma’muriyati mazkur qonunni jinoiy to‘dalar a’zolari deb hisoblangan muhojirlarni sud muhokamasisiz mamlakatdan chiqarib yuborish uchun ishlatishi mumkin. Bu esa immigrasiya sudlarini chetlab o‘tish va deportasiya jarayonlarini sezilarli darajada tezlashtirish imkonini beradi.
Shuningdek, Tramp noqonuniy muhojirlarga qarshi kurashish uchun harbiy resurslardan foydalanishni ko‘zlamoqda. Masalan, Texas Milliy gvardiyasiga chegara hududlarida noqonuniy ravishda AQShga kirgan shaxslarni hibsga olish vakolati berildi.
Bu harakat inson huquqlari himoyachilari tomonidan keskin tanqid qilinmoqda. Amerika fuqarolik erkinliklari ittifoqi (ACLU) kabi tashkilotlar mazkur qonunni immigrasiya siyosatida ishlatish qonuniy bo‘lmasligini ta’kidlamoqda.
Shuningdek, Tramp ma’muriyati jinoiy to‘dalarni terrorchi tashkilotlar sifatida belgilash va ularning a’zolarini deportasiya qilish bo‘yicha yangi choralarni ko‘rishni rejalashtirmoqda. Bayden ma’muriyati davrida AQShga kelgan minglab venesuelalik muhojirlar ham ushbu choralar doirasida deportasiya qilinishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Шунингдек, қўлга олиш жараёнида воқеа жойидан қочишга уринган тадбиркорнинг ёнидан 14,5 минг АҚШ доллари ва 6 млн 250 минг сўм пул маблағлари ҳам олинган.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.