Farmonga ko‘ra poytaxtda havo sifati va ekologik barqarorlikni oshirish maqsadida quyidagi chora-tadbirlar amalga oshiriladi:
🔹 Qurilish maydonlari nazorati kuchaytiriladi.
500 m²dan katta maydonlar bir haftada to‘liq tekshiriladi. Kamida 25% hudud ko‘kalamzorlashtirilgan bo‘lishi, suv purkagichlar ishlashi, g‘ilderak yuvish havzalari va materiallarni yopiq holda tashish talab etiladi.
🔹 Katta qurilishlarda monitoring stansiyalari majburiy bo‘ladi.
1000 m²dan yirik ob’ektlar havo monitoringi uskunalarini o‘rnatib, Ekologiya qo‘mitasi tizimiga ulaydi. Yo‘l bo‘ylari va hovlilardagi yashil hududlar muntazam yuviladi va sug‘orish tizimlari kuchaytiriladi.
🔹 Mikroiqlimni yaxshilash bo‘yicha yirik loyihalar.
3 oyda shaharning 4 yo‘nalishida kamida 3 tadan sun’iy ko‘l barpo etiladi. 2 haftada favvoralar sonini kamida ikki barobar oshirish dasturi ishlab chiqiladi.
🔹 Issiqxonalar bo‘yicha nazorat kuchaytiriladi.
Bir haftada issiqxonalarni tabiiy gaz bilan ta’minlash bo‘yicha shartnomalar tuziladi. 200 m²dan ortiq issiqxonalarda ekologik talablarni buzish, chang tarqatish holatlari uchun jarimalar oshiriladi. Yoqilg‘i yoqilishi aniqlangan taqdirda ob’ektlarni davlat foydasiga musodara qilishni ko‘zda tutuvchi jinoiy javobgarlik joriy etiladi.
🔹 Havo tozalagichlar bojdan ozod etildi.
Maishiy havo tozalash uskunalarini O‘zbekistonga olib kirishda bojxona boji bekor qilindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Украина Франция ва Греция билан ҳаво ҳужумидан мудофаа ва энергетика секторини мустаҳкамлаш бўйича келишувларни тайёрламоқда, деб ёзади "Европейская правда."
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.