Tojikistonning tashqi qarzi 2025 yil 1 aprel holatiga ko‘ra 3 milliard 101 million dollarni tashkil qilgan. Bu yil boshiga nisbatan 87 million dollarga (2,7 foiz) kam. Ushbu ma’lumotlar Respublika Moliya vazirligi tomonidan taqdim etilgan.
Qarzning asosiy qismi (95,6%) davlat qarzi, yana 4,4 foizi davlat tomonidan kafolatlangan majburiyatlardir.
Xitoy eng katta kreditor bo‘lib qolmoqda - taxminan 1 milliard dollar. Tojikiston Jahon banki, Osiyo va Islom taraqqiyot banklari, shuningdek, Yevropa tiklanish va taraqqiyot bankidan ham katta miqdorda qarzdor.
2017 yilda Rog‘un GESi qurilishini moliyalashtirish uchun yig‘ilgan 500 million dollarlik yevroobligasiyalar bo‘yicha qarzdorlik saqlanib qolmoqda.
2025 yilgi budjetda tashqi qarzga xizmat ko‘rsatish va to‘lash uchun qariyb 4 milliard somoniy (taxminan 385 million dollar) mablag‘ nazarda tutilgan bo‘lib, shundan 3 milliard somoniydan ortig‘i asosiy qarzga, qariyb 1 milliard somoniysi foizlar to‘loviga to‘g‘ri keladi.
Qo‘shimcha 1,4 milliard somoniy (taxminan 135 million dollar) davlat kafolati ostida tashqi kredit olgan davlat korxonalari tomonidan to‘lanishi kerak.
Joriy yilda tashqi donorlarning yangi kreditlari bo‘yicha kelishuvlar ratifikasiya qilinganidan keyin tashqi qarz hajmi oshishi kutilmoqda.
Tojikiston prezidentining so‘nggi xabarida aytilishicha, Rog‘un GESi qurilishini yakunlash uchun rivojlanish bo‘yicha hamkorlardan 33 milliard somoniy (3 milliard dollar)dan ortiq mablag‘, jumladan, 20,5 milliard somoniy (1,9 milliard dollar) imtiyozli kreditlar va 12,5 milliard somoniy (1,1 milliard dollardan ortiq) grantlar jalb etilishi rejalashtirilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.