Tojikiston BMTga a’zo davlatlarning barcha vakillarini 2025 yilda Dushanbe shahrida bo‘lib o‘tadigan muzliklarni saqlash bo‘yicha xalqaro konferensiyada ishtirok etishga taklif qiladi.
Bu haqda Nyu-Yorkda bo‘lib o‘tgan Barqaror rivojlanish bo‘yicha siyosiy forumda so‘zga chiqqan Respublika Bosh vazirining birinchi o‘rinbosari Hokim Xoliqzoda ma’lum qildi.
“Barchangizni kelgusi yili Tojikistonda bo‘lib o‘tadigan muzliklarni asrash bo‘yicha xalqaro konferensiyada ishtirok etishga taklif etaman. Ushbu konferensiya mamlakatimizning BRM-13 (BMTga a’zo mamlakatlarning iqlim o‘zgarishiga qarshi kurashish bo‘yicha barqaror rivojlanish maqsadi)ni amalga oshirishga qo‘shayotgan navbatdagi hissasi va iqlim o‘zgarishi bilan bog‘liq muammolarni muhokama qilish uchun yaxshi platforma bo‘ladi”, dedi u.
Xoliqzoda 2024 yilda Dushanbeda suv masalalari bo‘yicha konferensiya bo‘lib o‘tganini va uning natijalari mazkur forum doirasida BMT shtab-kvartirasida bo‘lib o‘tgan parallel tarzda o‘tkazilgan tadbirda taqdim etilganini eslatdi. “Tojikiston iqlim va suv muammolarini global miqyosda faol ilgari surayotgan mamlakat sifatida barqaror rivojlanishning 6 (barcha uchun suv resurslari va sanitariya-gigiyena vositalarini ta’minlash va ulardan oqilona foydalanish) va 13-maqsadini amalga oshirishga o‘z hissasini qo‘shishda davom etadi”, dedi Bosh vazirning birinchi o‘rinbosari.
Tojikiston muzliklarni saqlashga katta e’tibor beradi, chunki ular mamlakatdagi suv resurslarining asosiy qismini ta’minlaydi. Respublika Prezidenti Emomali Rahmon avvalroq ta’kidlaganidek, so‘nggi o‘n yilliklarda mamlakatdagi 13 mingta muzlikdan mingtasi butunlay erib ketgan. 2022 yil dekabr oyida BMT Bosh Assambleyasi o‘zining 77-sessiyasida Tojikiston tashabbusini qo‘llab-quvvatladi va bir ovozdan rezolyusiya qabul qildi, unga ko‘ra 2025 yil Xalqaro muzliklarni himoya qilish yili deb e’lon qilindi va shu yilning o‘zida Dushanbeda shu mavzuga oid konferensiya o‘tkaziladigan bo‘ldi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2026 йилги жаҳон чемпионатида иштирок этадиган Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро мундиал олдидан ютубдаги Markaziy Sektor каналининг махсус сони учун интервью берди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
“Манчестер Сити” клуби ярим ҳимоячиси Тижани Рейндерс жамоа бош мураббийи Пеп Гвардиоланинг кутилмаганда истеъфога чиққани ва бу қарорнинг ортида турган асл сабаблар ҳақида гапирди.
АҚШ Денгиз пиёдалари корпусининг собиқ разведка офицери ва ҳарбий таҳлилчи Скотт Риттернинг айтишича, Старобельскда содир этилган терактдан сўнг Владимир Зеленский ва Киев режимига мансуб бошқа амалдорлар учун жиддий хавф юзага келган.
Ливан ҳукумати мамлакат жанубида кенг кўламли вайронагарчилик ва гуманитар инқирозга сабаб бўлган Исроил томонидан амалга оширилаётган ҳарбий ҳаракатларни тўхтатиш лозимлигини билдирди.
Хабарингиз бор, ҳамюртимиз Муроджон Аҳмадалиев навбатдаги жангини венесуэлалик Эгли Москедага қарши ўтказиб, нокаут эвазига ғалаба қозонди. Ижтимоий тармоқларда эса Москеда кучсиз, ҳеч ким танимайдиган боксчи эканлиги ҳақида турли "комментлар" тарқалди.
Яқинда Toshкент шаҳрининг Мирзо Улуғбек туманидаги 275-сонли мактабда информатика ўқитувчиси ва ўқувчилар ўртасида содир бўлган воқеа ижтимоий тармоқларда катта баҳс-мунозараларга сабаб бўлган эди.
2026 йил 22 май куни Қозоғистон Республикаси Миллий кутубхонасида Биринчи Боку Туркология Қурултойининг 100 йиллигига бағишланган Турк маданияти ва мероси жамғармасининг фундаментал илмий нашрлари тантанали равишда тақдим этилди.
Маълумотларга кўра, қурол-яроғ ва ҳарбий технологиялар етказиб бериш Халқаро суднинг Ғазода геноцид хавфи мавжудлиги ҳақидаги огоҳлантиришидан кейин ҳам давом этган.