Chekka hududlarda yashovchi aholiga sifatli tibbiy xizmat ko‘rsatish uzoq yillar sog‘liqni saqlash tizimining eng og‘riqli muammolaridan biri bo‘lib kelgan. Albatta, buning o‘ziga xos bir necha sabablari mavjud. Eng avvalo, bu – sog‘liqni saqlash tizimidagi kadrlar yetishmasligi masalasi bilan bog‘liq. Qolaversa, aksariyat mutaxassis yoki yosh kadr barcha qulaylik va sharoitlar mavjud bo‘lgan joyni tashlab, chekka hududlarda faoliyatini davom ettirishga hamisha ham qiziqish bildirmaydi. Buning uchun esa ularga rag‘bat va imtiyoz tizimi joriy etilishi lozim. Bu borada amalga oshirilayotgan ishlar haqida Sog‘liqni saqlash vazirligi bosh boshqarma boshlig‘i Umidillo RISKIYEV SSV Matbuot xizmatiga so‘zlab berdi:
— Sohadagi ushbu muammoga zarur yechim topish maqsadida Prezidentimizning 2020 yil 12 noyabrdagi “Birlamchi tibbiy-sanitariya yordami muassasalari faoliyatiga mutlaqo yangi mexanizmlarni joriy qilish va sog‘liqni saqlash tizimida olib borilayotgan islohotlar samaradorligini yanada oshirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi farmoni qabul qilinib, 2021 yildan yurtimizda “Qishloq shifokori” dasturi joriy qilindi.
Shuningdek, davlatimiz rahbarining joriy yil 5 maydagi “Sog‘liqni saqlash tizimida olib borilayotgan islohotlarni izchil davom ettirish va tibbiyot xodimlarining salohiyatini oshirish uchun zarur shart-sharoitlar yaratish to‘g‘risida”gi farmoni bilan tasdiqlangan “Yo‘l xaritasi” 7-bandida olis va chekka hududlardagi shifokorlarga bo‘lgan ehtiyojni qoplash uchun “Qishloq shifokori” dasturini samarali amalga oshirishda 3 ta bosqich ko‘rsatib o‘tilgan:
Birinchisi – shu yil 1 iyungacha olis va chekka hududlardagi shifokorlarga bo‘lgan ehtiyojdan kelib chiqib, bo‘sh shifokor ish o‘rinlari ro‘yxatini tuzish va talabgorlarni har bir mahalla kesimida aniqlash;
Ikkinchisi – 2022 yil 1 avgustgacha “Qishloq shifokori” dasturi doirasida talabgorlar bilan shartnomalar imzolash, ularga uy-joy ajratish va tegishli mablag‘lar to‘lanishini ta’minlash;
Uchinchisi – 2021 yil 1 oktyabr va 2022 yil 1 yanvarda “Qishloq shifokori” dasturi ijrosi yuzasidan Vazirlar Mahkamasiga axborot kiritish.
Prezidentimizning 2020 yil 12 noyabrdagi farmoniga muvofiq, chekka hududlarga borib ishlaydigan tibbiyot xodimlariga bir necha imtiyozlar berilishi ko‘zda tutilgan. Xususan, chekka hududlardagi birlamchi bo‘g‘inga ishga kirgan tibbiyot xodimlariga 30 million so‘m miqdorida bir martalik pul mablag‘i beriladi, ular xizmat uyi bilan ta’minlanadi yoki ijara to‘lovi kompensasiya qilinadi.
Ta’kidlash lozimki, hozirgi kunda yurtimizdagi 243 ta mahalla fuqarolar yig‘inlari olis va chekka hudud sifatida belgilangan. Mazkur xududlarda Respublika bo‘yicha jami 86 ta oilaviy shifokorlik punkti va 39 ta oilaviy poliklinika va ularda 149 ta vakant shtat mavjud.
E’tiborlisi, “Qishloq shifokori” dasturi joriy qilinganidan boshlab, bugungi kungacha 41 nafar tibbiyot xodimi 51 stavkaga ishga qabul qilindi. Shu bilan birga, hozircha 16 nafar, ya’ni Navoiy viloyatida – 7 nafar, Surxondaryo viloyatida – 3 nafar, Farg‘ona viloyatida – 4 nafar va Xorazm viloyatida – 2 nafar tibbiyot xodimiga 30 million so‘mdan pul mablag‘i to‘lab berildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Агар сиз охирги 6 ойда банкдан ҳеч қандай кредит олмаган бўлсангиз ёки илк марта кредитга мурожаат қилаётган бўлсангиз, банк қарз юкини ҳисобламаслиги мумкин.
Грециядаги қаттиқ иссиқлик фонида яна бир йирик ўрмон ёнғини келиб чиқди — бу сафар Коринф шаҳри яқинида, жанубий муниципалитетдаги тоғли ҳудудда. Ҳокимият маълумотларига кўра, ёнғин тез суратда тарқалган ва маҳаллий аҳоли ўз уйларини шошилинч тарк этишга мажбур бўлган.
Ғазо секторидаги очлик хавфи борасида “Save the Children”, “Chegarasiz шифокорлар” каби йирик ташкилотлар ҳам иштирок этган 100 дан ортиқ инсонпарварлик гуруҳи қўшма баёнот билан чиқди.
Украина пойтахти Киев ва мамлакатнинг бир қатор шаҳарларида "Миллий коррупцияга қарши кураш бюроси" (НАБУ) ҳамда "Махсуслаштирилган коррупцияга қарши прокуратура" (САП) ваколатларини чекловчи қонунга қарши оммавий норозилик намойишлари бўлиб ўтди.
Истанбул Россия ва Украина ўртасида 2022 йил 24 февралда бошланган урушни тугатиш мақсадидаги тўғридан-тўғри музокаралар майдони бўлиб қолмоқда. Томонлар учинчи раундни ўтказишга ўзаро розилик берган.
Сайёра тезроқ айланмоқда, 10 июль йилнинг энг қисқа куни бўлди, у стандарт 24 соатдан 1,36 миллисонияга камроқ давом этди. Бу ҳақда DW халқаро Ер айланиш хизмати ва АҚШ ҳарбий-денгиз обсерваториясига таяниб хабар бермоқда.
Жаҳон маркетплейсларида мазкур ўйинчоқ 22 доллардан 900 долларгача сотилмоқда. Миллий маркетплейсда эса мазкур ўйинчоқларни 45 минг сўмдан топиш мумкин.
Хабарга асосан, ёнғинни ўчириш учун 5 та ёнғин-қутқарув экипажлари соат 10:57 да воқеа жойига бориб, 11:17 да ўраб олинган ва ёнғин соат 11:50 да тўлиқ ўчирилган.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.