Prezidentimiz Oliy Majlisga taqdim etgan Murojaatnomasida Orolni qutqarish, uning qurigan hududida o‘rmonzorlar barpo etish, jumladan 2019 yilda 500 ming gektarlik o‘rmon yaratish masalasiga alohida e’tibor qaratdi.
Yangi yil arafasida ushbu ezgu ishga qizg‘in kirishildi. Bu yerda Qoraqalpog‘iston va respublikamizning barcha viloyatlaridan qishloq xo‘jaligi xodimlari, o‘rmonchi, seleksioner, mexanizator, harbiy xizmatchi va favqulodda vaziyatlar idoralari xodimlaridan iborat minglab mutaxassislar saksovul ekish ishlarini boshlab yuborishdi. Jumladan, Samarqand viloyatidan texnikalar, 40 nafarga yaqin mutaxassis va mexanizator jalb etilib, ayni kunlarda ular bu ezgu ishga kamarbasta bo‘lmoqda.
- Samarqand viloyat agroservis MTP mas’uliyati cheklangan jamiyatiga qarashli 25 ta yuqori unumli texnika va 28 nafar tajribali mexanizator bilan o‘rmonzor barpo etish uchun yer tayyorlayapmiz, - deydi jamoa boshlig‘i, Paxtachi tuman agroservis MTP raisi Akmal Rahmatov. - Mexanizatorlarimiz uchun barcha sharoitlar yaratilgan. Shunga yarasha ish unumi yuqori. Asosan saksovul ekish uchun o‘q ariqlar olyapmiz. Bor kuch va imkoniyatlarimizni ishga solib, Orolbo‘yidagi ekologik vaziyatni yaxshilashga o‘z hissamizni qo‘shamiz .
Bu yerda viloyatimizdan tajribali o‘rmonchilar va viloyat favqulodda vaziyatlar boshqarmasining 6 nafar mutaxassisi ham xayrli ishni amalga oshirishda astoydil xizmat qilmoqda.
Darvoqe, ular Yangi 2019 yilni dala boshida - maxsus ko‘chma kazarmada kutib olishdi. Bayramona tashkil etilgan tadbirda ilg‘orlarga sovg‘alar ulashildi, qoraqalpog‘istonlik san’atkorlar ijrosida diltortar qo‘shiqlar kuylandi.
Manba: zarnews.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.