21 yanvar kuni prezident Sadir Japarov Jogorku Kenesh tomonidan 2024 yil 26 dekabrda qabul qilingan «Diniy e’tiqod erkinligi to‘g‘risida»gi qonunni imzoladi.
Qonun barcha dinlarning qonun oldida tengligini, diniy e’tiqod erkinligini, diniy tashkilotlarning davlat organlari faoliyatiga aralashmasligini kafolatlaydi.
Qonun diniy ashyolardan tashqari uyma-uy yurib tarqatish, voyaga yetmaganlarni diniy faoliyatga jalb qilishni taqiqlaydi. Chet elda diniy ta’lim ham tartibga solinadi: fuqarolar konsullikda ro‘yxatdan o‘tishlari shart va vakolatli organlar tavsiya etilgan ta’lim muassasalari ro‘yxatini tuzadilar. Bundan tashqari, diniy faoliyat uchun vaqtincha kelgan missionerlarni majburiy ro‘yxatga olish joriy etilmoqda.
Prezident uyma-uy yurib va’z qilish masalasi ham tartibga solinmaganligini ta’kidladi. Muftiylik va Ulamolar kengashi aniq qoidalar ishlab chiqishi kerak: kim va’z qilish huquqiga ega, ishtirokchilarga qanday talablar qo‘yiladi, materiallar tarqatilishini kim nazorat qiladi.
«Mamlakatimizda haligacha uylarni aylanib chiqish masalasi to‘g‘ri yo‘lga qo‘yilmagan. Bunday turlarga kim ruxsat berishi, ularda kimlar ishtirok etishi, qanday ma’lumot talab qilinishi, kim da’vat o‘tkazish huquqiga ega, qanday varaqalar yoki kitoblar tarqatilishiga ruxsat berilgani va bu materiallarni kim tekshirishi aniqlanmagan. Savobli ishni siyosiy o‘yinlarga aylantirmaslik kerak», — dedi Qirg‘iziston prezidenti.
Qirg‘iziston prezidenti davlatning Muftiylik va diniy ulamolaridan diniy tartib o‘rnatishga yordam berishini so‘ragan.
Sababi, so‘nggi yillarda radikal materiallar tarqalishi ko‘paygan. Sadir Japarov Qirg‘iziston sudi ekstremistik va terrorchi tashkilotlarning faoliyatini taqiqlanganiga qaramay Hizbut-Tahrir-al-Islomiy, At-Takfir Val-Hijra va Yaqin Inkor va boshqalar faoliyatini davom ettirayotganini aytgan.
Qolaversa, Suriyadan «jihod»ga ketgan 544 fuqarolar qaytarilib, hozirda Qirg‘iziston nazoratida reabilitasiyadan o‘tayotgani ham qayd etilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Украина Қуролли Кучлари 3-штурм бригадаси қўмондон ўринбосари Андрей Жорин фронтдаги вазиятни «жуда оғир» деб баҳолади ва ёз ҳамда куз ойларини мураккаб давр сифатида тасвирлади.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.