Rossiya va Xitoy Yaponiya dengiziga quyiladigan Tumannaya daryosi chegarasi bo‘ylab Xitoy kemalarining erkin o‘tishi bo‘yicha muzokaralarni boshlashga tayyorlanmoqda, deya xabar bermoqda Nikkei Asia.
XXR va Shimoliy Koreya chegarasi bo‘ylab, so‘ngra Rossiya Federasiyasi va KXDR chegarasi bo‘ylab oqib o‘tuvchi daryo 19-asr o‘rtalarigacha Xitoyga tegishli bo‘lgan yerlarda joylashgan. Hozirda Xitoy kemalari daryo bo‘ylab faqat Fanchuan qishlog‘igacha harakatlana oladi va quyi oqimga – dengizga chiqish imkonini beruvchi 15 kilometrlik uchastkaga chiqish imkoniga ega emas.
Daryo taqdiri may oyida prezident Vladimir Putin va Xitoy rahbari Si Tszinpin o‘rtasidagi muzokaralarda muhokama qilingan, deb yozadi Nikkei. Tashrifdan keyingi rasmiy bayonotda Rossiya Federasiyasi va Xitoyning Tumannaya daryosi bo‘yicha Shimoliy Koreya bilan «konstruktiv muloqot»da ishtirok etishi haqidagi band bor edi.
Xitoy kemalarining o‘tishiga Sovet Ittifoqi yillarida Rossiya Federasiyasi va KXDR chegarasida qurilgan Do‘stlik ko‘prigi to‘sqinlik qilmoqda. Nikkei ma’lumotlariga ko‘ra, Pekin 7 metrli inshootni buzish masalasini ko‘rib chiqmoqda, shuningdek, daryoning quyi oqimida kengaytirishni rejalashtirmoqda.
Yillar davomida Xitoy rasmiylari Moskvadan kemalarning daryodan o‘tishi uchun ruxsat so‘rab kelgan, biroq qarshilikka uchragan, deb yozadi Nikkei. Endi, Xitoy Rossiyaning eng yirik savdo sherigiga aylanganda va Kremlning Xitoyga neft yetkazib berish va texnologiya xaridlariga qaramligi muhim holga kelganida, masala oldinga siljidi.
Bir yil avval Sharqiy iqtisodiy forumda bu fikrni Renmin universiteti Moliyaviy tadqiqotlar instituti dekani Van Ven bildirgan edi. Uning ishonchi komilki, Pekinga ham qaram va Kreml bilan aloqalarini kengaytirayotgan Shimoliy Koreya bu loyihaga rozi bo‘ladi.
Tumannaya daryosi bo‘yicha Rossiya-Xitoy muzokaralari Yaponiyada xavotir uyg‘otmoqda. Katta ehtimol bilan qurolli qirg‘oq qo‘riqlash kemalariga ham Yaponiya dengiziga chiqish imkoni beriladi, dedi Kyushu universiteti professori Chisako Masuo.
Xitoy Senkaku orollariga da’vo qilmoqda va uning kemalari bahsli hududga kirishi mumkin, ya’ni Yaponiya qirg‘oq qo‘riqlashi mintaqadagi kuchlarini oshirishi kerak, dedi Masuo.
2000 yillarning o‘rtalarida Putin Tarabarov, Vinogradov, Koreyskiy, Romashkin orollarini va Amur daryosidagi Bolshoy Ussuriyskiy orolining bir qismini Xitoyga berishga rozi bo‘ldi. 2023 yil avgust oyida Xitoy davlatga qarashli «Standart xaritalar kartografik xizmati» 2023 yil uchun geografik xaritalar to‘plamini taqdim etdi, unda butun Katta Ussuri oroli XXR hududiga biriktirilgan edi. Xaritadagi tushuntirish xatida aytilishicha, u «Xitoy va dunyoning boshqa mamlakatlaridagi chegaralarni loyihalash uchun milliy standartlarga muvofiq tuzilgan».
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Хабарингиз бор, 31 майдан 1 июнга ўтар кечаси Европа Чемпионлар лигаси финали бўлиб ўтди ва унда Франциянинг ПСЖ клуби "Интер"ни мағлуб этиб, ўз тарихида илк бор ЕЧЛ ғолибига айланди. Аммо бу фожиали оқибатларга ҳам олиб келди.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.