Rossiya chorshanba kuni 7 fevraldan boshlab Xitoy yuani sotuvini 17 foizga oshirishini ma’lum qildi. Bu qadam G‘arb sanksiyalari va jahon valyuta bozorlaridagi beqarorlik tufayli yuzaga kelgan o‘zgaruvchanlik sharoitida rublni qo‘llab-quvvatlashga qaratilgan harakat sifatida baholanmoqda.
Chet el valyutasi operasiyalarining murakkab tizimiga ko‘ra, Markaziy bank ichki bozorda taklifni ta’minlash va "qora kun jamg‘armasi" hisoblangan Milliy farovonlik jamg‘armasini boshqaruvchi Moliya vazirligi nomidan harakat qilish uchun chet el valyutasini ham sotib oladi, ham sotadi.
Moliya vazirligi kelgusi oyda chet el valyutasi va oltin xaridini kamaytirishini ma’lum qildi. Bu qadam davlatning umumiy chet el valyutasi sotuvini oshiradi va rublni qo‘llab-quvvatlaydi.
Moliya vazirligi 7 fevraldan 6 martgacha bo‘lgan davrda chet el valyutasi va oltin xaridi 66,5 milliard rubl ekvivalentiga yoki kuniga 3,3 milliard rublga teng bo‘lishini bildirdi.
O‘tgan davrda xaridlar 70,2 milliard rubl ekvivalentini yoki kuniga 4,1 milliard rublni tashkil etgan.
Bu harakat hukumat va markaziy bankning umumiy sof valyuta savdosi 7 fevraldan boshlab kuniga 4,76 milliard rubldan 5,56 milliard rublgacha ko‘tarilishini anglatardi.
Markaziy bank Rossiyaning Ukrainadagi harakatlari tufayli kiritilgan G‘arb sanksiyalari sababli dollar va yevroni sotib ololmaydi va sota olmaydi. Hozirda Rossiyada eng ko‘p sotiladigan xorijiy valyuta bo‘lgan Xitoy yuani regulyatorning valyuta aralashuvlari uchun yagona vositasiga aylandi.
Birjadan tashqari bozor ma’lumotlariga ko‘ra, GMT vaqti bilan soat 09:30 da rubl dollarga nisbatan 2,2 foizga ko‘tarilib, 98,50 darajasiga yetdi. U Moskva fond birjasi (MOEX) savdolarida Xitoy yuaniga nisbatan 0,13 foizga mustahkamlanib, 13,27 ga yetdi.
Rubl bu yil dollarga nisbatan allaqachon 13 foizga ko‘tarildi. Bunga Rossiya importyorlarining Yangi yil ta’tili mavsumida talabning pasayishi sabab bo‘ldi, yangi G‘arb sanksiyalariga qaramay.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Украина ТИВ раҳбари ўринбосари Сергей Кислица "Украина делегацияси Туркиядаги музокараларда украин ва инглиз тилларида гаплашиб, руслар билан таржимон орқали мулоқот қилгани"ни айтди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.
Япониянинг Киото шаҳридаги ATR “Computational Neuroscience” лабораторияси томонидан инсон онгининг сирли олами — тушларни ёзиб олиш ва уларни қайта тиклаш бўйича илғор технология ишлаб чиқилди.
Марказ Марказий Осиё минтақасида илмий тадқиқотлар, мутахассисларни тайёрлаш, технологиялар ва тажриба алмашиш, шунингдек, «ёшил» ва барқарор ривожланишни тарғиб қилиш учун платформа бўлади.
Ижтимоий тармоқларда Сурхондарё вилоятида етиштирилган қовун маҳсулотларида гўёки нитрат миқдори меъёрдан ортиқ экани ва уни истеъмол қилган фуқаролар заҳарланаётгани ҳақида хабарлар тарқалди.