Rossiya prezidenti Vladimir Putinning fikricha, Rossiya iqtisodiy o‘sish sur’atlarining sekinlashishi muqarrar. 2024 yilda mamlakat yalpi ichki mahsuloti 4,1 foizga o‘sdi, biroq iqtisodiyot muqarrar ravishda soviydi hamda hukumat va Markaziy bank bu jarayonni bir tekis qilib qo‘yishi, «kriokameradagidek» gipotermiyaning oldini olishi kerak, dedi Putin 18 mart, seshanba kuni Rossiya sanoatchilar va tadbirkorlar ittifoqi (RSTI) qurultoyida.
«Markaziy bankda bitta ko‘rsatkich bor, hukumat va Iqtisodiy rivojlanish vazirligida boshqa raqam bor, bu 4,1 foiz emas — 2-2,5 foiz. Lekin biz qulash yoki haddan tashqari sovishdan qochish uchun nimadir qilishimiz kerak. Bu nozik masala, lekin umid qilamanki, bu ish bo‘ladi», dedi u RSTI qurultoyi ishtirokchilariga murojaat qilib. Ittifoq boshqaruviga Forbes Rossiya ro‘yxatidagi milliarderlar kiradi.
Shu bilan birga, Putin iqtisodiyot haddan tashqari sovib ketishi xavfi haqida muhokamani boshlamaslikni taklif qildi, chunki bu holda yig‘ilish tungacha cho‘zilishi mumkin, deb xabar beradi "Interfaks" agentligi.
Rossiya Iqtisodiy rivojlanish vazirligi Rossiya iqtisodiyotining o‘sishi 2025 yilda deyarli yarmiga — 4,1 foizdan 2-2,5 foizgacha sekinlashishini taxmin qilmoqda. Rossiya Federasiyasi Markaziy banki bundan ham kichikroq o‘sishni kutmoqda — inflyasiya maqsadli ko‘rsatkichdan yuqori bo‘lgan 1-2 foiz darajasida — 4 foiz o‘rniga 7-8 foiz.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россиялик мураббий Валерий Непомняший италиялик мутахассис Фабио Каннаваро Ўзбекистон миллий жамоасига бош мураббий бўлиши мумкинлиги ҳақидаги маълумотга муносабат билдирди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Учтепа туман судида А. Т. (1974 йилда Наманган вилоятида туғилган, муқаддам судланмаган)га оид жиноят ишини биринчи инстанцияда кўриб чиқиш бўйича суд жараёни якунланди.
"4 октябр куни Грузияда маҳаллий ҳокимият органларига сайловлар бўлиб ўтди. Ҳукмрон “Грузия орзуси” партияси барча ҳудудларда ғалаба қозониб, тахминан 81 фоиз овоз олди. Бироқ мухолифат ҳукумат томонидан овозлар сохталаштирилиши ва турли босимлар бўлаётганини билдирди ва сайловларни бойкот қилди. Айрим муниципалитетларда “Грузия орзуси” вакиллари бюллетенларда ягона номзод сифатида кўрсатилди", дея ёзмоқда нашр.
Исроил, АҚШ президенти Дональд Трампнинг “ҳужумларни зудлик билан тўхтатиш” чақирғига қарамасдан, тун бўйи Ғаза секторига кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини берди.
Чеченистон раҳбари Рамзан Қодиров Россия Федерацияси мудофаа вазирлигининг Чеченистондаги ҳарбий гуруҳлари собиқ қўмондони, генерал-полковник Владимир Шамановни чечен халқига нисбатан шафқатсизлиги учун ҳарбий трибуналга тортишни талаб қилди. Қодировнинг кескин баёнотига айни пайтда РФ Давлат думаси депутати лавозимида фаолият юритиб келаётган генералнинг Чеченистондаги шаҳар номларини ўзгартириш ташаббусини танқид қилгани сабаб бўлди.
Исроил Бош вазири Биньямин Нетаняху АҚШ сафари давомида Қатар амири Шайх Тамим бин Ҳамед Ол Соний ва Қатар Бош вазири ҳамда Ташқи ишлар вазири Муҳаммад бин Абдулраҳмон Ол Соний билан телефон орқали мулоқот қилиб, 9 сентябрда Доҳада ўтказилган ҳаво ҳужуми учун узр сўрагани Қатар ТИВ томонидан маълум қилинди.