Rossiya Finlyandiya chegarasi yaqinida harbiy infratuzilmasini faol ravishda qurmoqda, deb yozadi The New York Times (NYT). Sun’iy yo‘ldoshdan olingan suratlarda yuzlab yangi chodirlar, zirhli transport vositalarini saqlash joylari, qiruvchi samolyotlar uchun angarlar va Murmansk yaqinida yigirma yil davomida foydalanilmayotgan vertolyot bazasi faol qayta tiklangani ko‘rsatilgan.
Gazetaning sun’iy yo‘ldosh tasvirlari bilan tasdiqlangan ma’lumotlariga ko‘ra, Rossiya harbiylari harbiy texnikalar uchun angarlar qurmoqda, qiruvchi samolyotlar uchun boshpanalarni kengaytirmoqda va Murmansk viloyati va Kareliyadagi aviabazalarda faoliyatini tiklamoqda. Qurilish eng faol Leningrad harbiy okrugida, Finlyandiya, Estoniya va Norvegiya bilan chegaradosh.
Sun’iy yo‘ldoshdan olingan suratlar yaqinda Arktikadagi Olenya bazasida, Finlyandiya chegarasidan 100 km kamroq masofada Rossiyaning o‘nlab harbiy samolyotlari kuzatilganini ko‘rsatadi. Yaqinda boshqa tadbirlar Finlyandiyadan 40 km uzoqlikda joylashgan Rossiya bazasi Kamenkada taxminan bir yil oldin paydo bo‘lgan yuzdan ortiq yangi chodirlarni o‘z ichiga oladi.
“Rossiya harbiylari o‘z kuchlarini sezilarli darajada kengaytirdi”, - deydi Vashingtondagi Karnegi jamg‘armasining katta ilmiy xodimi Maykl Kofman. "Urushdan keyin quruqlikdagi kuchlar, ehtimol, 2022-yilgacha bo‘lganidan ko‘ra ko‘proq bo‘ladi. Harbiy okruglarning rejalashtirilgan qayta tuzilishidan ko‘ra, ular NATO oldida turgan hududlarga ustuvor ahamiyat berishlari aniq".
Alyans rahbariyatidagi NYT manbasiga ko‘ra, Ukrainadagi urush qachon tugashidan qat’i nazar, Rossiya qo‘shinlarini shimolga borgan sari uzoqroqqa siljitadi.
Hozirda chegarada kam sonli qo‘shin bor, biroq Finlyandiya va G‘arb harbiy rasmiylari Moskva Ukrainadagi urushning faol bosqichi tugaganidan so‘ng keng ko‘lamli joylashtirishga tayyorlanayotganiga ishonch bildirmoqda. Leningrad harbiy okrugida Rossiya brigadalarni 10 ming kishidan iborat to‘la huquqli bo‘linmalarga aylantirmoqda. Finlyandiyalik tahlilchilar besh yil ichida mintaqadagi Rossiya qo‘shinlari soni uch baravar ko‘payishini bashorat qilmoqda, deb yozadi NYT.
Rossiya o‘z harakatlarini NATO kengayishidan himoyalanish zarurati bilan izohlamoqda. Biroq, g‘arb tahlilchilarining fikricha, Kreml strategik raqobat hududi sifatida ko‘rilayotgan Arktika ustidan nazoratni ta’minlash uchun shimolda kuchli harbiy infratuzilma qurishni rejalashtirmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.