Suriya muvaqqat prezidenti Ahmad ash-Sharaa Rossiya sobiq rahbar Bashar Asadni ekstradisiya qilishdan bosh tortganini aytdi. 2024 yilning dekabrida u Rossiyadan siyosiy boshpana olgandi.
Ommaviy axborot vositalari Damashq Bashar Asadni ekstradisiya qilishni so‘ragani haqida yanvar oyida, Moskvaning Suriyaning yangi rasmiylari bilan birinchi aloqalaridan keyin yozgan edi.
Al-Arabiya manbalariga tayanib yozganidek, bu masala fevral oyida Ahmad Al-Shara va Vladimir Putin o‘rtasidagi telefon suhbatida ham ko‘tarilgan. Suriya rahbari The New York Times gazetasiga bergan intervyusida so‘rov rad etilganini aytdi.
Bashar Asad mamlakatni 2000 yildan, uning oilasi esa 1971 yildan boshqarib keladi.2024 yilning 8 dekabrida Suriyada keng ko‘lamli hujum boshlagan guruhlar koalisiyasi hokimiyatni qo‘lga olganini e’lon qildi. Ertasi kuni Bashar al-Assad va uning oilasi prezident Vladimir Putin qarori bilan Rossiyadan siyosiy boshpana olgani ma’lum bo‘ldi. Kreml Asadning iste’foga chiqish qarorini o‘zi qabul qilganini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Испания, Португалия, Франсия ва Белгияда электр энергиясида катта узилишлар юз берди, бу эса аҳолини электр энергияси, интернет ва мобил алоқасиз қолдирди.
2025 йил 28 апрель ҳолатига кўра, Brent маркали нефть нархи бир баррелга 66,08 долларгача тушди. Бу пасайиш жаҳон ёқилғи бозорида таклиф ортиқчалигидан хавотир ва глобал иқтисодий ўсиш борасидаги ноаниқлик билан боғлиқ.
Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлигига Россия Федерацияси ҳудудида ўзбекистонлик меҳнат муҳожирларининг ҳуқуқлари бузилиши ҳақидаги хабарлар кўпайиб бораётгани муносабати билан Россия элчиси чақирилди.
Орбан "Германия учун муқобил" партияси раҳбари Алиса Вайделни Германия Федератив Республикаси ҳудудида ўнг экстремистик деб тан олиниши ортидан қўллаб-қувватлади.
1 май куни Боливиянинг шимолида жойлашган Буарес шаҳридан Тринидадга йўл олган кичик самолёт Амазонка ботқоқларига мажбурий қўнди. Бу ҳолат двигателдаги носозлик сабаб юз берган.
Ҳукмни эълон қилган судья бу ишни “жуда қайғули ҳолат” деб атади. У Мугамбенинг инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш соҳасидаги юридик ютуқларини алоҳида эътироф этди.
Ғазо фуқаролик мудофааси агентлигининг хабар беришича, Исроилнинг Хон Юнус қочқинлар лагерига кечаси уюштирган ҳужуми натижасида камида 11 киши, шу жумладан уч нафар ёш бола ҳалок бўлган.