Prinston universiteti astrofiziklari Plutonning orqasida massasi Marsnikidan kattaroq bo‘lgan bitta sayyora, Marsnikiga teng bo‘lgan uchta sayyora va massasi Merkuriyga teng keladigan beshga yaqin sayyora bo‘lishi mumkinligini hisoblab chiqdi. Tadqiqot natijalari The Astrophysical Journal Letters jurnalida chop etildi.
Tashqi quyosh tizimi quyoshdan shunchalik uzoqda joylashganki, teleskoplar uchun u yerda nima borligini ko‘rish oson emas. Ba’zi tadqiqotchilar u yerda ilgari boshqa yulduz tizimlariga tegishli bo‘lgan butun sayyoralar yashiringan bo‘lishi mumkinligini taxmin qilmoqdalar.
Bunday ob’ektlar noto‘g‘ri ob’ektlar deb ataladi. Ular o‘z yulduzlaridan ajralib, galaktika bo‘ylab harakatlanishga majbur bo‘lishadi, lekin ba’zida ular o‘zlariga juda yaqin o‘tib, yulduzga tortilib, boshqa tizimlarga qo‘shilishlari mumkin. Ushbu hodisa qanchalik keng tarqalganligi hali aniq emas.
Ish mualliflari Somon yo‘lidagi yolg‘on sayyoralar sonini va ularni o‘ziga jalb eta oladigan yulduzlar foizini hisoblagan. Hisob-kitoblar shuni ko‘rsatdiki, Merkuriy va Yer o‘rtasida shunchaki sovuq va zulmatda suzuvchi sayyora borligi ehtimoli juda yuqori.
"Kelajakdagi ishlar erkin suzuvchi sayyoralarni qo‘lga olish va ushlab turishni batafsilroq o‘rganuvchi simulyasiyalarni o‘z ichiga olishi kerak. Bundan tashqari, simulyasiyalar qo‘lga olingan sayyoralarning osmondagi pozisiyalarini yoritishi mumkin. Kelajakdagi ishlar, shuningdek, qo‘lga olingan sayyoralar mavjudligi uchun boshqa kuzatuv sinovlarini ham o‘rganishi kerak" - deb ta’kidladi mualliflar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
25 майга ўтар кечаси Россия Қуролли кучлари уруш бошланганидан буён Украина ҳудудига энг кучли ҳаво зарбаларидан бирини амалга оширганини Reuters хабар қилмоқда.
Ирландия Европа Иттифоқига аъзо давлатлар орасида биринчи бўлиб, босиб олинган Фаластин ҳудудларида фаолият юритаётган Исроил компаниялари билан савдони тақиқловчи қонун лойиҳасини расман ишлаб чиқишни бошлайди.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.