Qozog‘iston G‘arb neft gigantlari bilan shartnomalarni qayta ko‘rib chiqishni maqsad qilmoqda.
Dunyoning 10 ta yirik neft ishlab chiqaruvchisidan biri bo‘lgan Qozog‘iston seshanba kuni mamlakatda faoliyat yuritayotgan xalqaro kompaniyalarga bosimni kuchaytirdi va ularning shartnomalarida "yaxshiroq shartlar" talab qildi.
Markaziy Osiyo davlati yillar davomida xalqaro neft kompaniyalari bilan xarajatlar bo‘yicha kelishmovchiliklarga duch kelib, 2023 yilda ularga qarshi ko‘p milliard dollarlik da’volar kiritdi.
Kompaniyalarning ta’kidlashicha, hukumat shunchaki "resurs millatchiligi" ko‘rinishida muhim neft va gaz loyihalarida o‘z ulushini oshirishga intilmoqda.
Qozog‘iston hukumati bunday tanqidni rad etib, ularning maqsadi G‘arb yirik kompaniyalari tomonidan sun’iy ravishda oshirilgan xarajatlarni nazorat qilish ekanligini bildirdi.
Qozog‘iston prezidenti Qosim-Jo‘mart To‘qayev seshanba kuni hukumatga xalqaro neft gigantlari bilan ishlab chiqarishni taqsimlash bo‘yicha mavjud kelishuvlarni (PSA) "yaxshiroq shartlar" asosida uzaytirish bo‘yicha muzokaralarni jadallashtirish topshirig‘ini berdi.
"Yirik investisiyalar uzoq muddatli rejalashtirish istiqbolini talab etadi. Shu sababli, hukumat mamlakat manfaatlariga mos yangilangan shartlar asosida PSA shartnomalarini uzaytirish bo‘yicha muzokaralarni jadallashtirishi zarur," - dedi To‘qayev.
Brifingda so‘zga chiqqan Energetika vaziri Almasadam Satkaliyev davlatning xalqaro energetika kompaniyalari tomonidan ishlab chiqilayotgan neft loyihalaridagi ulushini oshirishi, operatorlarni almashtirishi yoki shartnomalarni qayta ko‘rib chiqishi mumkinligini ma’lum qildi.
"PSA'ni uzaytirishning mumkin bo‘lgan shartlaridan biri shartnoma shartlarini takomillashtirish, Qozog‘iston Respublikasining ulushini o‘zgartirish yoki ayrim operatorlarni almashtirish bo‘lishi mumkin," - dedi u.
"Yakuniy qaror ushbu konsorsiumlar ishtirokchilari bilan xalqaro huquq doirasida ochiq va raqobatbardosh muloqot asosida qabul qilinadi."
Qozog‘iston o‘zining asosiy neft qazib olish hajmini xalqaro yirik neft kompaniyalari yordamida o‘zlashtirilgan Tengiz, Qorachag‘anoq va Qashag‘on neft konlaridan oladi.
2023 yilda u Qashag‘on va Qorachag‘anoq neft konlarini ishlab chiqarayotgan guruhlarga qarshi, mos ravishda 13 milliard va 3,5 milliard dollardan ortiq miqdordagi da’volarni ko‘targan. Bu da’volar nizo kelib chiqqan xarajatlar bo‘yicha edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Бу ҳақда 2 июль куни "Россия Фанлар академиясининг ягона геофизика хизмати" Федерал тадқиқот марказининг Камчатка бўлими "Телеграм"даги каналида маълум қилди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Каримова фирибгарлик ва ўзлаштириш айбловлари билан судланган. БМТ унинг ҳуқуқлари, жумладан, эркинлик, адолатли суд ва айбсизлик презумпцияси бузилганини таъкидлаган.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.