Qozog‘iston G‘arb neft gigantlari bilan shartnomalarni qayta ko‘rib chiqishni maqsad qilmoqda.
Dunyoning 10 ta yirik neft ishlab chiqaruvchisidan biri bo‘lgan Qozog‘iston seshanba kuni mamlakatda faoliyat yuritayotgan xalqaro kompaniyalarga bosimni kuchaytirdi va ularning shartnomalarida "yaxshiroq shartlar" talab qildi.
Markaziy Osiyo davlati yillar davomida xalqaro neft kompaniyalari bilan xarajatlar bo‘yicha kelishmovchiliklarga duch kelib, 2023 yilda ularga qarshi ko‘p milliard dollarlik da’volar kiritdi.
Kompaniyalarning ta’kidlashicha, hukumat shunchaki "resurs millatchiligi" ko‘rinishida muhim neft va gaz loyihalarida o‘z ulushini oshirishga intilmoqda.
Qozog‘iston hukumati bunday tanqidni rad etib, ularning maqsadi G‘arb yirik kompaniyalari tomonidan sun’iy ravishda oshirilgan xarajatlarni nazorat qilish ekanligini bildirdi.
Qozog‘iston prezidenti Qosim-Jo‘mart To‘qayev seshanba kuni hukumatga xalqaro neft gigantlari bilan ishlab chiqarishni taqsimlash bo‘yicha mavjud kelishuvlarni (PSA) "yaxshiroq shartlar" asosida uzaytirish bo‘yicha muzokaralarni jadallashtirish topshirig‘ini berdi.
"Yirik investisiyalar uzoq muddatli rejalashtirish istiqbolini talab etadi. Shu sababli, hukumat mamlakat manfaatlariga mos yangilangan shartlar asosida PSA shartnomalarini uzaytirish bo‘yicha muzokaralarni jadallashtirishi zarur," - dedi To‘qayev.
Brifingda so‘zga chiqqan Energetika vaziri Almasadam Satkaliyev davlatning xalqaro energetika kompaniyalari tomonidan ishlab chiqilayotgan neft loyihalaridagi ulushini oshirishi, operatorlarni almashtirishi yoki shartnomalarni qayta ko‘rib chiqishi mumkinligini ma’lum qildi.
"PSA'ni uzaytirishning mumkin bo‘lgan shartlaridan biri shartnoma shartlarini takomillashtirish, Qozog‘iston Respublikasining ulushini o‘zgartirish yoki ayrim operatorlarni almashtirish bo‘lishi mumkin," - dedi u.
"Yakuniy qaror ushbu konsorsiumlar ishtirokchilari bilan xalqaro huquq doirasida ochiq va raqobatbardosh muloqot asosida qabul qilinadi."
Qozog‘iston o‘zining asosiy neft qazib olish hajmini xalqaro yirik neft kompaniyalari yordamida o‘zlashtirilgan Tengiz, Qorachag‘anoq va Qashag‘on neft konlaridan oladi.
2023 yilda u Qashag‘on va Qorachag‘anoq neft konlarini ishlab chiqarayotgan guruhlarga qarshi, mos ravishda 13 milliard va 3,5 milliard dollardan ortiq miqdordagi da’volarni ko‘targan. Bu da’volar nizo kelib chiqqan xarajatlar bo‘yicha edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Хитой, агар Вашингтон Пекин билан можарога интилса, АҚШга қарши савдо, божхона ёки бошқа ҳар қандай урушда охиригача туришга тайёр эканлиги ХХРнинг АҚШдаги элчихонасининг Х ижтимоий тармоғидаги хабарида айтилди.
Ушбу ҳолат 4 март соат 12:00 га қадар бартараф этилади. Қолаверса, қўнғироқ қилиб, навбат кутишни истамаган (боғлана олмаган) ҳамюртларимиз учун алтернатив таклиф сифатида телеграм бот ишга туширилмоқда.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Жанубий Каролинада собиқ севгилисининг ота-онасини бейсбол таёқчаси билан ўлдирганликда айбланган америкалик Бред Сигмон отиб ўлдирилди. Қўшма Штатлар 2010 йилдан бери биринчи марта қатл қилишнинг бундай туридан фойдаланмоқда.
Япониянинг Абиго шаҳрида яшовчи Юки Симидзу қўшнилари устидан шикоят қилиб, полицияни бир неча минг марта безовта қилгани учун ҳибсга олинди, деб хабар берди Japan Today.
Муҳаммад Шарифуллоҳ исмли террорчи АҚШ махсус хизматлари сўровига биноан Покистонда ҳибсга олинган. У АҚШ қўшинлари Афғонистонни тарк этиш вақтида Кобул аэропортида теракт уюштиришда гумон қилинмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп Саудия Арабистони билан келаси тўрт йил ичида Америка компанияларига 1 триллион доллар сармоя киритиш бўйича келишувга эришганини айтди.
АҚШ президенти Дональд Трамп илк хорижий ташрифини Саудия Арабистонига амалга оширади. Бу қарорини у Саудия томони АҚШ компаниялари билан бир триллион долларлик битимга тайёр экани билан изоҳлаган.
Украина ютуқлари ҳақидаги хабарлар шуни кўрсатадики, Киев кучлари АҚШнинг Россияга қарши курашни қўллаб-қувватлаши сусайиши тўғрисидаги мунозараларнинг жанг майдонига тезкор таъсир кўрсатишига йўл қўймаган.
Сурия хавфсизлик кучлари ва собиқ президент Башар ал-Ассад тарафдорлари ўртасидаги тўқнашувлар фонида Латакия вилояти Ички хавфсизлик бошқармаси жума куни маҳаллий вақт билан соат 10:00 га қадар комендантлик соати жорий қилди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода тарбиячи, дастлаб, болаларга бақиргани, сўнгра улардан бир нечтасининг бошига ургани ва силтаганини кўриш мумкин.
Нашр маълумотларига кўра, президентнинг гаровга олиш ишлари бўйича вакили Родни Беҳлер томонидан ташкиллаштирилган учрашувлар сўнгги ҳафталарда Доҳада бўлиб ўтган.
Россия телеграм-каналлари хабар беришича, постсовет ҳудудидаги энг машҳур Киллердан бири, Россия колониясида жазо муддатини ўтаётган 58 ёшли Лёша-солдат лақабли Алексей Шерстобитов Украинага урушга бориш истагини билдирган.
АҚШ президенти Доналд Трамп билан унинг Мар-а-Лаго қароргоҳида яккама-якка ўтириб овқатланиш (кечки овқат) 5 млн долларга тушади. Wired портали бу ҳақда ўз манбаларига асосланиб хабар берди.
Жанубий Каролина ўрмон хўжалигининг 410 га яқин ходими, камида 128 та ўт ўчириш машинаси, шунингдек, Жанубий Каролина миллий гвардияси аскарлари ва иккита «Blackhawk» вертолёти ёнғинга қарши курашмоқда.
Ҳамёнбоп (нархи — $600) iPhone 16e смартфони сотуви ёмон бошланди. Таниқли инсайдер ва Bloomberg журналисти Марк Гурман Apple Store вакилларидан олинган маълумотлар асосида шундай хабар берди.
Мактаб маъмурияти ўша куни ўқитувчи ва қиз ўртасида тортишув бўлганини тасдиқлади ва охирги кунларда қизнинг руҳиятида ўзгариш кузатилмаганини маълум қилди.
Мирзо Улуғбек туманидаги кўп қаватли уйларнинг бирида содир бўлган газ чақнашининг келиб чиқишига сабабчи бўлган фуқаро 9-қаватдан ўзини пастга ташлаб ҳалок бўлди.
Трампнинг таъкидлашича, Путин республикачининг “Россия билан алоқалари” бўйича демократлар томонидан олиб борилаётган текширувлар туфайли қаттиқ босим остида қолган.