Qirg‘iziston prezidenti Sadir Japarov amerikalik senatorning Rossiyaga sanksiyalarni chetlab o‘tishda yordam berganlikda ayblashini Bishkek ishlariga aralashishga urinish sifatida baholadi, deb yozadi Qirg‘izistondagi Economist.kg nashri.
Avvalroq Senatning tashqi aloqalar qo‘mitasi rahbari Bob Menendez Qirg‘iziston hukumatini Rossiyaga sanksiyalardan qochishga yordam berishni to‘xtatishga chaqirgan edi.
Prezident Sadir Japarov bunga javoban Qirg‘iziston Rossiyaga sanksiyalarni chetlab o‘tishda yordam bermoqda, deb o‘ylashga asos yo‘qligini aytdi. Prezidentning so‘zlariga ko‘ra, bunga ishonish uchun hech qanday sabab va asos yo‘q.
“Rossiya va Xitoy kichik Qirg‘izistonga qaram emas. Bu davlatlar allaqachon qo‘shni. Ular orasida 4000 kilometr umumiy chegara mavjud. Agar Rossiya istasa, dengiz orqali vagon yoki barjalarda xohlagan tovarlarini olib kelishi mumkin”, — dedi Japarov.
Bundan tashqari, Japarov Bishkek neytral pozisiyaga amal qilishini aytib, Menendesning maktubini Qirg‘izistonga bosim o‘tkazishga urinish sifatida baholadi.
“Menga ko‘plab taniqli siyosatchilardan xatlar keladi. Men buni Qirg‘izistonga bosim o‘tkazish va bizni o‘z tomoniga tortish uchun oddiy bahona deb bilaman. Ammo biz bunga yo‘l qo‘ymaymiz. Biz mustaqil davlatmiz. Biz barcha davlatlar bilan teng huquqli munosabatlarni davom ettiramiz. Biz ko‘p vektorli tashqi siyosat olib boramiz”, — dedi Prezident Japarov.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.