Bir imom bor ekan. U doimo namozini xushu bilan o‘qir, jamoat juda ham yaxshi ko‘rarkan bu imomni.
Imom kunlarning birida jamoat bilan peshin namozini o‘qiëtgan paytda sunnat namozini o‘qib o‘ngga salom berganida oq soqolli qariyaga ko‘zi tushibdi.
Chapga salom berib darrov o‘ng tomonga qarasa, qariya yo‘q.
Farz namozda ham ayni holat. Imom bu holatdan juda hayron bo‘libdi.
Peshin namozining so‘ng sunnatida o‘ngga salom berib chapga salom berishdan oldin “Amaki, siz kimsiz? O‘ngga salom bersam ko‘rinasiz, chapga salom berib o‘ngga qarasam yo‘q bo‘lib qolasiz. Kimsiz siz?” deb so‘rabdi qariyadan.
- Agar mening kimligimni bilmoqchi bo‘lsang, jamoatni o‘zing bilan olib shaharning qorong‘u ko‘chasi va qo‘rqinchli ko‘chasidan o‘t. Ko‘chadan o‘tganingdan keyin oldingdan yashil eshik chiqadi. Eshik peshtoqiga “La ilaha illalloh, Muhammadun Rasululloh” deb ëzilgan. Eshikni ochib ichkariga kir. O‘shanda mening kimligimni bilasan, - debdi qariya.
Imom darrov jamoatga qarab bo‘lgan voqeani aytib beribdi. “Men bilan borasizlarmi qariya aytgan ko‘chaga?” deb so‘rabdi.
Jamoat rozi bo‘libdi. Ammo qorong‘u va qo‘rqinchli ko‘chaga kelganda imom orqasiga qarasa, jamoatdan hech kim yo‘q. Hamma qochib ketibdi.
Imom ko‘chadan o‘tib yashil eshikni ko‘ribdi. Eshikning go‘zalligidan ko‘zlari qamashibdi.
Eshikni ochib ichkariga kiribdi. Ichkarida esa masjidda imom ko‘rgan qariya.
- Aytganlaringizni qildim. Siz aytgan ko‘chadan o‘tdim, lekin jamoat meni tashlab qochib ketdi. Endi ayting, siz kimsiz?
Qariya kulib debdi:
- Men Azroilman. Sen peshin namozining sunnatida o‘ngga salom berganingda ruhingni xamirdan qil sug‘urganday oldim, lekin sen buni sezmading. Qorong‘u ko‘cha bu sening tobuting. Jamoat seni yelkasida ko‘tarib keldi va qo‘rqinchli ko‘chaga ya’ni qabrga qo‘ydi. Sening imoning shu daraja quvvatliki, xushu bilan o‘qiganing namozlar va imomliging seni bu yerlargacha olib keldi. Bu yer esa jannat..
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Қирғизистон меҳнат муҳожирлари учун полисларни расмийлаштиришдан бош тортгани учун Россияга қарши ЕОИИ судига даъво аризаси киритди, деб хабар берди Жогорку Кенешнинг меҳнат, соғлиқни сақлаш, аёллар ва ижтимоий масалалар қўмитаси йиғилишида.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.