Bir imom bor ekan. U doimo namozini xushu bilan o‘qir, jamoat juda ham yaxshi ko‘rarkan bu imomni.
Imom kunlarning birida jamoat bilan peshin namozini o‘qiëtgan paytda sunnat namozini o‘qib o‘ngga salom berganida oq soqolli qariyaga ko‘zi tushibdi.
Chapga salom berib darrov o‘ng tomonga qarasa, qariya yo‘q.
Farz namozda ham ayni holat. Imom bu holatdan juda hayron bo‘libdi.
Peshin namozining so‘ng sunnatida o‘ngga salom berib chapga salom berishdan oldin “Amaki, siz kimsiz? O‘ngga salom bersam ko‘rinasiz, chapga salom berib o‘ngga qarasam yo‘q bo‘lib qolasiz. Kimsiz siz?” deb so‘rabdi qariyadan.
- Agar mening kimligimni bilmoqchi bo‘lsang, jamoatni o‘zing bilan olib shaharning qorong‘u ko‘chasi va qo‘rqinchli ko‘chasidan o‘t. Ko‘chadan o‘tganingdan keyin oldingdan yashil eshik chiqadi. Eshik peshtoqiga “La ilaha illalloh, Muhammadun Rasululloh” deb ëzilgan. Eshikni ochib ichkariga kir. O‘shanda mening kimligimni bilasan, - debdi qariya.
Imom darrov jamoatga qarab bo‘lgan voqeani aytib beribdi. “Men bilan borasizlarmi qariya aytgan ko‘chaga?” deb so‘rabdi.
Jamoat rozi bo‘libdi. Ammo qorong‘u va qo‘rqinchli ko‘chaga kelganda imom orqasiga qarasa, jamoatdan hech kim yo‘q. Hamma qochib ketibdi.
Imom ko‘chadan o‘tib yashil eshikni ko‘ribdi. Eshikning go‘zalligidan ko‘zlari qamashibdi.
Eshikni ochib ichkariga kiribdi. Ichkarida esa masjidda imom ko‘rgan qariya.
- Aytganlaringizni qildim. Siz aytgan ko‘chadan o‘tdim, lekin jamoat meni tashlab qochib ketdi. Endi ayting, siz kimsiz?
Qariya kulib debdi:
- Men Azroilman. Sen peshin namozining sunnatida o‘ngga salom berganingda ruhingni xamirdan qil sug‘urganday oldim, lekin sen buni sezmading. Qorong‘u ko‘cha bu sening tobuting. Jamoat seni yelkasida ko‘tarib keldi va qo‘rqinchli ko‘chaga ya’ni qabrga qo‘ydi. Sening imoning shu daraja quvvatliki, xushu bilan o‘qiganing namozlar va imomliging seni bu yerlargacha olib keldi. Bu yer esa jannat..
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Аввал хабар қилинганидек, шу йил 2 декабрь куни соат 10:49 да Гулистон шаҳрининг "Тараққиёт" МФЙ ҳудудида жойлашган овқатланиш шохобчасида содир бўлган ёнғин ҳақида тез тиббий ёрдам "Сall-маркази"га соат 11:13 да хабар келиб тушган.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Унинг сўзларига кўра, Россия Ташқи разведка хизмати Кремлга украиналикларнинг 70 фоизи Россияни қўллаб-қувватлашига, атиги 30 фоизи эса унга қарши чиқишига ишонтирган.
CIA World Factbook маълумотларига кўра, 2024-йилда Украинада ўлим даражаси энг юқори ва туғилиш даражаси энг паст бўлган: ҳар бир туғилишга тахминан учта ўлим.
Ҳозирда ушбу шахсга нисбатан ЖКнинг 25,182-моддаси 2-қисми “а” банди билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг янги ҳисоботига кўра, ўтган йили дунё бўйича безгакка чалинганлар сони 282 миллион нафарни ташкил этган. Бу – 2023 йилга нисбатан 9 миллион нафар юқори кўрсаткич.
Al Arabiya телеканалига жума куни берган интервьюсида ҲАМАСнинг юқори мартабали расмийси ҳаракат Ғазо секторидаги бошқарувни эндиликда давом эттириш нияти йўқлигини маълум қилди. Унинг айтишича, ҲАМАС аллақачон Ғазони келгуси босқичда бошқариш учун технократлардан иборат махсус қўмитани тузишга розилик билдирган.
Бу “Толибон” муваққат ҳукумати томонидан рухсат берилган қатл бўлиб, уни тахминан 80 минг киши томоша қилган. Болага қотилни кечириш ёки стадионни тўлдирган оломон кўз ўнгида ўлим жазосини ижро этиш ўртасида танлов берилган.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.