Rossiya prezidenti Vladimir Putin va Xitoy Xalq Respublikasi Raisi Si Szinpin o‘rtasidagi muzokaralar uch soatdan ziyod davom etdi.
Muzokaralar chog‘ida tomonlar Rossiya-Xitoy hamkorligining turli sohalarini muhokama qildi.
«Muhimi shundaki, men va Rais so‘nggi yillarda barcha yo‘nalishlarda ikki tomonlama munosabatlarda katta yutuqlarga erishilganini birdek baholaymiz», — dedi Rossiya rahbari. Uning so‘zlariga ko‘ra, ikki mamlakat o‘rtasidagi iqtisodiy aloqalarning lokomotivi bu — energetika sohasi bo‘lib, bu sohada yangi qo‘shma loyihalar amalga oshish arafasida.
Si Szinpin ta’kidlashicha, Rossiya va Xitoy o‘rtasidagi sheriklik yuqori darajada saqlanib qolmoqda va bu ikki tomonning birgalikdagi sa’y-harakatlari natijasidir. «Jahon texnologik o‘zgarishlar fonida mamlakatlarimiz siyosiy ishonch va strategik hamkorlikni mustahkamlashda davom etmoqda, xalqaro masalalarda yaqin hamkorlik qilmoqda, turbulent dunyoda barqarorlikka hissa qo‘shmoqda va muhim konstruktiv rol o‘ynamoqda», — dedi Xitoy rahbari.
Muzokaralar yakunida tomonlar bir qator qo‘shma hujjatlarni imzoladi. Si Szinpin kecha, 7 may kuni Moskvaga yetib keldi. U G‘alabaning 80 yilligi munosabati bilan o‘tkaziladigan bayram tadbirlarida boshqa taklif etilgan xorijiy yetakchilar bilan birgalikda ishtirok etadi.
Putin Buyuk Kreml saroyining Georgiy zalida Xitoy raisini qarshi oldi, uni “aziz do‘st” deb atadi va yangi uchrashuvdan mamnun ekanini bildirdi.
Rossiya prezidenti, shuningdek, Xitoyga tashrif buyurib, militarist Yaponiya ustidan qozonilgan g‘alabaning yubileyi munosabati bilan o‘tkaziladigan tadbirlarda ishtirok etishdan xursand bo‘lishini aytdi.
Xitoy rahbari payshanba kunining asosiy qismini Rossiya prezidenti bilan muzokaralarga bag‘ishlaydi, juma kuni esa G‘alabaning 80 yilligiga bag‘ishlangan tantanali tadbirlarda asosiy xorijiy mehmon sifatida ishtirok etadi.
Avvalroq Rossiya prezidenti yordamchisi Yuriy Ushakov ma’lum qilishicha, Putin va Si Szinpinning muzokaralari tor doirada boshlanadi, ammo Xitoy delegasiyasi sonini hisobga olganda, bu uchrashuv ham unchalik kamsonli bo‘lmaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.