Ma’lumki, oxirgi 3-4 kun ichida san’atkorlarning xayriya qilishi masalasi ijtimoiy tarmoqlarda dolzarb mavzu bo‘lib turibdi. Avvaliga jurnalist Sherzod Qudratxo‘jayev efir orqali ta’na va dashnomga to‘la maktubni o‘qib eshittirdi. Unda san’atkorlarga otarchi tamg‘asi yopishtirilib, ular xayriya qilmayotganlikda ayblangandi.
Butun dunyo, jumladan O‘zbekiston xalqi boshiga kelgan og‘ir kunlarda saviyasizlarcha mayda narsalar bilan o‘ralashish, birovning cho‘ntagiga mo‘ralashni ko‘pchilik yoqlamadi. Bu orada “O‘zbekkonsert” davlat muassasasi san’atkorlar 352 million so‘mlik xayriyani amalga oshirganini aytib chiqdi. O‘tgan vaqt oralig‘ida esa bu xayriyalar 1 milliard 70 million so‘mdan oshdi.
Xonanda Ozoda Nursaidova ijtimoiy tarmoqlardagi sahifasi orqali san’atkorlarga nisbatan “otarchi” tamg‘asini bosayotganlarga quyidagicha munosabat bildirdi:
“Otarchi” ham odammi deganlarga: San’atkorni otarchidan olib, otarchiga solib, ijtimoiy tarmoqlarda haqoratlab, o‘ziga hayp qilayotgan, ruscha qilib aytganda, “divanniy kommentator”! Siz avval o‘zingizga savol bering: men men o‘zim shu yurt yoki mahallam uchun nima qildim deb. Har kim boshqadan ayb qidirmay, o‘zi uchun javob bersa, o‘shanda to‘g‘ri va adolatli bo‘ladi”, deb yozadi Ozoda Nursaidova.
Xonandaning qayd etishicha, san’atkorlar xayriya masalasida ikki xil fikr o‘rtasida sarson. Xayriya qilinayotgani ko‘rsatilsa, maqtanchoqlik deyiladi, ko‘rsatilmasa, nega xayriya qilmading deb izza qilinadi.
“Qilsang, maqtanma deb gapirishadi. Ko‘rsatmay qilsang, qilmading deb izza qilishadi. Bu nimasi? Biz nega bunchalik maydalashib ketdik? Eng qizig‘i, bunday gaplar aksariyat erkaklarimizdan chiqyapti. San’atkorning topganini sanaysizu nega mashaqqati bilan qiziqmaysiz, uni xarajatini hisobga olmaysiz. U ham sizga o‘xshagan odam. Uning ham o‘ziga yarasha muammo va tashvishlari bor. Hozirgi og‘ir vaziyatda hamma soha vakillari, to‘g‘rirog‘i shu yurtning har bir farzandi jipslashib, birdam bo‘lishi kerak paytda kerakmi bunday haqoratli postlar, izohlar? Qachongacha bir-birimizdan ayb qidirib, bir-birimizning oyog‘imizdan tortamiz”, deydi xonanda Ozoda Nursaidova.
Eslatib o‘tamiz, san’atkorlarning “otarchi” deyilishiga O‘zbekiston Respublikasi Madaniyat vaziri Ozodbek Nazarbekov ham munosabat bildirgan edi.
Ma’lumot o‘rnida, joriy yilning 8 aprel kuni Ozoda Nursaidovaning 13 yillik “zapret”dan keyingi ilk yakkaxon konsert dasturi start olishi kerak edi. Koronavirus pandemiyasi sabab boshqalar qatori Ozoda Nursaidovaning ham konserti bekor qilindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.