Qadimgi Mars mo‘tadil sayyora bo‘lib, mavsumga qarab yomg‘ir va qor yog‘gan, yuzasi bo‘ylab soy va daryolar oqqan. AQShning Kolorado universiteti olimlari shunday xulosaga keldi.
Olimlar sayyoraning qadimiy iqlimini uning zamonaviy landshaftini hisobga olgan holda modellashtirdi. Tadqiqot natijalariga ko‘ra, yog‘ingarchiliklar sayyora yuzasini milliardlab yillar avval shakllantirgan kanal tarmoqlarini suv bilan ta’minlagan.
Ko‘pchilik olimlar Mars yuzasida taxminan 4,1-3,7 milliard yil oldin ma’lum miqdorda suv bo‘lgan, degan fikrga qo‘shiladi. Ammo uning kelib chiqish manbasi aniq emas. O‘sha davrda Quyosh hozirgiga nisbatan atigi 75 foiz yorqinroq bo‘lgan va nazariyalardan biriga ko‘ra, Mars ekvatori atrofidagi tog‘li hududlarni qoplab yotgan muzli qoplamalar vaqti-vaqti bilan erigan.
Yangi tadqiqotda olimlar ekvator yaqinidagi Marsga o‘xshash relefni kompyuter orqali modellashtirishgan. Ba’zi ssenariylarda ular suvni yog‘ingarchilik natijasi tariqasida qo‘shishgan, boshqalarida esa muzli qoplamalarning erishini hisobga olishgan. So‘ngra o‘nlab va yuz minglab yillar davomida suvning qanday oqqanini kuzatishgan.
Tadqiqotda vodiylar va tepaliklar faqat qor yoki yomg‘ir ko‘rinishidagi yog‘ingarchiliklar natijasida shakllanishi mumkinligi ma’lum bo‘ldi. Chunki mavsumiy muz qoplamalarining erishi bunga ta’sir ko‘rsata olmaydi.
Aniq xulosa chiqarish qiyin, ammo bir jihat e’tiborni tortadi: bu vodiylar turli balandliklarda boshlanadi, buni esa faqat muzliklarning vaqti-vaqti bilan erishi orqali tushuntirib bo‘lmaydi, deydi tadqiqot mualliflari.
Tadqiqot guruhi kompyuter modellashtirish natijalarini NASAning Mars Global Surveyor va Mars Odyssey apparatlari orqali olingan haqiqiy ma’lumotlar bilan solishtirdi. Yog‘ingarchilikni o‘z ichiga olgan simulyasiyalar Marsning haqiqiy relefini ancha aniq aks ettirdi.
Olimlar ta’kidlashicha, bu natijalar sayyoraning qadimgi iqlimi haqida yakuniy xulosalarni bermaydi. Ayniqsa, Mars qanday qilib qor yoki yomg‘ir uchun yetarlicha issiq haroratni ushlab turgani hali ham sirligicha qolmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Бу ҳақда 2 июль куни "Россия Фанлар академиясининг ягона геофизика хизмати" Федерал тадқиқот марказининг Камчатка бўлими "Телеграм"даги каналида маълум қилди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
2025 йил 6 июл куни АҚШ президенти Дональд Трамп машҳур тадбиркор Илон Маскнинг янги сиёсий куч — «Америка партияси»ни тузиш ташаббусини очиқчасига танқид қилди.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.