Qadimgi Mars mo‘tadil sayyora bo‘lib, mavsumga qarab yomg‘ir va qor yog‘gan, yuzasi bo‘ylab soy va daryolar oqqan. AQShning Kolorado universiteti olimlari shunday xulosaga keldi.
Olimlar sayyoraning qadimiy iqlimini uning zamonaviy landshaftini hisobga olgan holda modellashtirdi. Tadqiqot natijalariga ko‘ra, yog‘ingarchiliklar sayyora yuzasini milliardlab yillar avval shakllantirgan kanal tarmoqlarini suv bilan ta’minlagan.
Ko‘pchilik olimlar Mars yuzasida taxminan 4,1-3,7 milliard yil oldin ma’lum miqdorda suv bo‘lgan, degan fikrga qo‘shiladi. Ammo uning kelib chiqish manbasi aniq emas. O‘sha davrda Quyosh hozirgiga nisbatan atigi 75 foiz yorqinroq bo‘lgan va nazariyalardan biriga ko‘ra, Mars ekvatori atrofidagi tog‘li hududlarni qoplab yotgan muzli qoplamalar vaqti-vaqti bilan erigan.
Yangi tadqiqotda olimlar ekvator yaqinidagi Marsga o‘xshash relefni kompyuter orqali modellashtirishgan. Ba’zi ssenariylarda ular suvni yog‘ingarchilik natijasi tariqasida qo‘shishgan, boshqalarida esa muzli qoplamalarning erishini hisobga olishgan. So‘ngra o‘nlab va yuz minglab yillar davomida suvning qanday oqqanini kuzatishgan.
Tadqiqotda vodiylar va tepaliklar faqat qor yoki yomg‘ir ko‘rinishidagi yog‘ingarchiliklar natijasida shakllanishi mumkinligi ma’lum bo‘ldi. Chunki mavsumiy muz qoplamalarining erishi bunga ta’sir ko‘rsata olmaydi.
Aniq xulosa chiqarish qiyin, ammo bir jihat e’tiborni tortadi: bu vodiylar turli balandliklarda boshlanadi, buni esa faqat muzliklarning vaqti-vaqti bilan erishi orqali tushuntirib bo‘lmaydi, deydi tadqiqot mualliflari.
Tadqiqot guruhi kompyuter modellashtirish natijalarini NASAning Mars Global Surveyor va Mars Odyssey apparatlari orqali olingan haqiqiy ma’lumotlar bilan solishtirdi. Yog‘ingarchilikni o‘z ichiga olgan simulyasiyalar Marsning haqiqiy relefini ancha aniq aks ettirdi.
Olimlar ta’kidlashicha, bu natijalar sayyoraning qadimgi iqlimi haqida yakuniy xulosalarni bermaydi. Ayniqsa, Mars qanday qilib qor yoki yomg‘ir uchun yetarlicha issiq haroratni ushlab turgani hali ham sirligicha qolmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлигига Россия Федерацияси ҳудудида ўзбекистонлик меҳнат муҳожирларининг ҳуқуқлари бузилиши ҳақидаги хабарлар кўпайиб бораётгани муносабати билан Россия элчиси чақирилди.
"Биз украиналиклар билан очиқ ва қийин мунозараларда 22 та ўта аниқ шартларни таклиф қилдик ва биз жуда кучли позицияда эканлигимизга ишонамиз", деди Келлог.
2025 йил 28 апрель ҳолатига кўра, Brent маркали нефть нархи бир баррелга 66,08 долларгача тушди. Бу пасайиш жаҳон ёқилғи бозорида таклиф ортиқчалигидан хавотир ва глобал иқтисодий ўсиш борасидаги ноаниқлик билан боғлиқ.
"Барселона" бош мураббийи Ханс Флик Чемпионлар Лигаси ярим финалидан ўрин олган "Интер"га қарши жавоб ўйинида қайси дарвозабон майдонга тушишини айтди.
Туркиянинг Ф-16 қирувчи самолётлари илк бор Сурия ҳаво ҳудудида Исроил самолётларига бевосита яқинлашди. Воқеа 2 май куни Исроилнинг Сурия ҳудудига кенг кўламли ҳаво ҳужумлари пайтида юз берди.
2025 йил 5 май куни соат тонгги 6:10 да “Мустақиллик-25” конидаги 202-қудуқда таркибида водород сулфиди юқори бўлган газнинг катта босим билан отилиши ва натижада фонтанланиш ҳолатининг қайталаниши кузатилди.
Туркия 2025 йил 1 чорак туризм натижаларини эълон қилди. Унга кўра, Туркия 2025 йилнинг 1 январидан 31 мартгача 8,844 миллион халқаро сайёҳни қабул қилди ва туризмдан рекорд дараажадаги 9,5 миллиард доллар даромад олди. Туркия Маданият ва туризм вазири Меҳмет Нури Эрсой Истанбулда ўтказилган матбуот анжуманида мамлакатнинг биринчи чоракда энг яхши кўрсаткичга эришганини маълум қилди.
1972 йилда учирилган «Космос 482» кемаси Венерага учиши керак эди, аммо носозликлар туфайли у ҳеч қачон Ер ёнидаги орбитадан чиқа олмади ва энди тахминан 10 майда Ерга қулайди.
1 май куни Боливиянинг шимолида жойлашган Буарес шаҳридан Тринидадга йўл олган кичик самолёт Амазонка ботқоқларига мажбурий қўнди. Бу ҳолат двигателдаги носозлик сабаб юз берган.
Ҳукмни эълон қилган судья бу ишни “жуда қайғули ҳолат” деб атади. У Мугамбенинг инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш соҳасидаги юридик ютуқларини алоҳида эътироф этди.
Ғазо фуқаролик мудофааси агентлигининг хабар беришича, Исроилнинг Хон Юнус қочқинлар лагерига кечаси уюштирган ҳужуми натижасида камида 11 киши, шу жумладан уч нафар ёш бола ҳалок бўлган.
У мендан шаҳарда жойлашган турли ташкилотларни суратга олишни сўради, 9 май куни теракт содир этиш учун турли моддалар сотиб олишим бўйича топшириқлар берди," - деди сўроқ пайтида қўлга олинган аёл.
Аввалроқ, Ижтимоий тармоқларда Тошкент вилоятининг Зангиота туманида 30 апрель тонгда аёл ўзини поезд остига ташлагани акс этган видео тарқалгани ҳақида хабар берган эдик.
У ерда бўйи 60 дан 170 сантиметргача бўлган гиёҳвандлик ўсимлиги иссиқхона услубида, тувакда, махсус ёруғлик ва ҳаво алмашинуви воситалари ёрдамида етиштирилаётгани аниқланган.
Бу ҳақда Покистоннинг БМТдаги доимий вакили Асим Ифтихор Аҳмад жаҳон ташкилотининг Нью-Йоркдаги штаб-квартирасида ўтказилган матбуот анжуманида маълум қилди.
Қўшма Штатлар ҳали Россия ва Украина ўртасидаги воситачи ролидан воз кечаётгани йўқ, аммо можароларни ҳал қилиш жараёнида олдинга силжиш бўлмаса, вазият ўзгаради, деди Давлат департаменти матбуот хизмати раҳбари Темми Брюс.
"Президент Трамп ҳукуматимизнинг энг юқори даражаларида қанча вақт сарфлашга арзигуликлигини ҳал қилиши керак бўлган бир лаҳза келади. Бу Украинадаги уруш аҳамияциз эмас. Лекин мен Хитой билан содир бўлаётган воқеалар узоқ муддатли истиқболда дунё келажаги учун муҳимроқ, деб айтардим", деди Давлат котиби Марко Рубио Fox News телеканалига.