Nigeriya prezidenti Bola Ahmad Tinubu AQSh hukumatining mamlakatni diniy erkinlik bo‘yicha “alohida tashvishga soluvchi davlatlar” ro‘yxatiga kiritdi.
Tinubu “X” ijtimoiy tarmog‘idagi sahifasida e’lon qilgan bayonotida
“Nigeriya – diniy erkinlik konstitusiyaviy kafolatlariga qat’iy rioya etadigan demokratik davlatdir. 2023 yildan buyon hukumatimiz nasroniy va musulmon jamoalari yetakchilari bilan ochiq va samarali muloqot olib bormoqda, xavfsizlik muammolarini e’tiqodi yoki mintaqasiga qaramasdan hal etmoqda”, — dedi davlat rahbari.
Prezident Tinubu AQSh rahbari Donald Trampning “nigeriyalik nasroniylar xavf ostida” degan bayonotini “haqiqatga to‘g‘ri kelmaydi” deb baholadi hamda bu fikrlar Nigeriya hukumatining barcha fuqarolar uchun diniy erkinlikni himoya qilish bo‘yicha olib borayotgan sa’y-harakatlarini inkor etishini bildirdi.
“Diniy erkinlik va bag‘rikenglik Nigeriya milliy o‘zligining ajralmas qismi hisoblanadi. Biz diniy ta’qiblarning har qanday ko‘rinishini rad etamiz va unga toqat qilmaymiz. Mamlakat Konstitusiyasi barcha din vakillarining huquqlarini ishonchli himoya qiladi”, — dedi u.
Tinubu shuningdek, Nigeriya diniy jamoalarni himoya qilish va diniy erkinlikni ta’minlashda AQSh hamda xalqaro hamjamiyat bilan hamkorlikni mustahkamlashga tayyor ekanini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Украина Франция ва Греция билан ҳаво ҳужумидан мудофаа ва энергетика секторини мустаҳкамлаш бўйича келишувларни тайёрламоқда, деб ёзади "Европейская правда."
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.