28-may kuni Shveysariya Alp tog‘larida ulkan qor, muz va toshlar massasi – muzlikning parchalanib ketgan qismi Lyotchental vodiysiga tushib, butun Blatten qishlog‘ini qopladi. Yaxshiyamki, 300 ga yaqin qishloq aholisi o‘z vaqtida evakuasiya qilingan. Ushbu tabiiy ofat 29 maydan 1 iyunga qadar Tojikiston poytaxti Dushanbe shahrida bo‘lib o‘tgan muzliklar bo‘yicha xalqaro konferensiya ishtirokchilarining muhokama mavzusiga aylandi.
Ko‘pincha "sayyoramizning suv minoralari" deb ataladigan muzliklar hozirgi vaqtda iqlim o‘zgarishi tufayli ikki baravar tez erishmoqda. 2000 va 2023 yillar oralig‘ida ular Misrning Gizadagi 46 000 yirik piramidalariga teng bo‘lgan muz massasini yo‘qotdilar. Olimlarning fikricha, 2 milliard odamning kunlik suvga bo‘lgan ehtiyojini qondirish muzliklarning erishiga bog‘liq. Ular jahon chuchuk suv zahiralarining qariyb 70% ni tashkil qiladi. Biroq, muzning notekis erishi tufayli ba’zi hududlarda suv juda kam, boshqalarida esa juda ko‘p. Natijada qurg‘oqchilik va suv toshqinlari xavfi mavjud.
Muzliklar nafaqat baland tog‘larda, balki okeanda ham erishmoqda – masalan, G‘arbiy Antarktidadagi “Qiyomat muzligi” nomi bilan mashhur Tueyts muzligi. Muz giganti, AQShning Florida shtatining kattaligi, har tomondan eriganligi sababli "juda beqaror". Faqat so‘nggi 25 yil ichida dunyo okeani sathi 2 sm ga ko‘tarildi. Bu unchalik ko‘p tuyulmasligi mumkin, lekin Tinch okeanidagi Fidji va Vanuatu kabi dengiz ostida yo‘qolib ketish xavfi ostida turgan orollar uchun emas.
Muzning erishi kelajakda chang‘i kurortlarini yo‘q qilishi mumkin. Masalan, tog‘ chang‘ichilarining sevimli joyi bo‘lgan Italiyadagi Presena muzligi 1990-yildan buyon o‘z hajmining uchdan bir qismini yo‘qotdi.Evropa Alp tog‘laridagi tabiiy qor qoplami ham asr oxiriga kelib 42 foizga qisqarishi kutilmoqda.
Olimlar yoz faslida suv tanqisligini bartaraf etuvchi sun’iy muzliklar yaratish ustida tajriba o‘tkazmoqda . Ammo bunday usullar va texnologiyalar faqat ma’lum chegaragacha samarali. Olimlarning fikricha, muzliklarning qisqarishiga qarshi kurashishning eng yaxshi usuli global isishni sekinlashtirishdir.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.