«Barselona» prezidenti Joan Laporta «Real»ni tanqid qildi, shuningdek, sudning "Qirollik klubi"ga "ko‘k-anorranglilar" moliyaviy hujjatlariga kirish huquqini bermagani haqidagi qarorini izohladi. Ushbu so‘rov «Barselona»ga Ispaniya Qirollik futbol federasiyasi (RFEF) tizimida ishlagan hakamlar texnik qo‘mitasining (CTA) sobiq vise-prezidenti Xose Mariya Enrikes Negreyraga qilingan to‘lovlar bo‘yicha pora berish ayblovlari bilan bog‘liq edi.
«Bu — normal holat emas, raqib klub haqida ma’lumot olish uchun sud jarayonidan foydalanish klub uchun mutlaqo yarashmaydigan xulq-atvor. Bu o‘rinsiz edi va sudya ham buni xuddi shunday qabul qildi. Biz allaqachon bilamiz, barchamiz bilamiz — bularning barchasi “Barsa”ni izdan chiqarish va obro‘-e’tiborimizga putur yetkazish uchun uyushtirilgan. Hukm chiqarilishidan oldinoq bizni aybdor deb atashyapti, ammo ular biz hech qanday qonunbuzarlikka yo‘l qo‘ymaganimizni ko‘rishadi. Ishonamanki, bu ish yaqin vaqt ichida yopiladi.
«Real» “Barsa”ga oid maxfiy ma’lumotlarni qo‘lga kiritishga urinib, o‘rinsiz harakatlar qilmoqda, shu sababli ularning so‘rovi asossiz edi. Bundan ham ko‘prog‘ini aytaman: bu holatda ular o‘zlari ham yolg‘on ekanini biladigan da’volarni qo‘llab-quvvatlashga, shuningdek, o‘z televideniyesida aytib kelayotgan gaplarini mustahkamlashga urinmoqda. Ular aytmoqchi bo‘layotgan narsalarni tasdiqlaydigan hech qanday dalil bo‘lmaydi. «Barsa» hech qachon hakamlardan manfaatli munosabatga erishish orqali musobaqani manipulyasiya qilishga urinmaganini allaqachon namoyish etgan. Sudya “Real”ning yuziga eshikni yopib qo‘yganidan xursandman.
Ular ishni cho‘zishga urinayotganini ko‘ryapmiz, garchi hech narsa bo‘lmaganini yaxshi bilishsa-da. Bizdan yaxshiroq bo‘lish uchun esa mehnat qilish, kurashish va hammasini to‘g‘ri bajarish kerak, bu esa doim ham ularda uddalanavermaydi», — deya Laportaning so‘zlarini keltiradi Mundo Deportivo.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Қирғизистон меҳнат муҳожирлари учун полисларни расмийлаштиришдан бош тортгани учун Россияга қарши ЕОИИ судига даъво аризаси киритди, деб хабар берди Жогорку Кенешнинг меҳнат, соғлиқни сақлаш, аёллар ва ижтимоий масалалар қўмитаси йиғилишида.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.