KXDR harbiylari 10 mart kuni, taxminlarga ko‘ra, uchish masofasi 300 kmdan oshmaydigan ballistik raketalarni uchirdi. Bu haqda «Yonhap» agentligi janubiykoreyalik harbiylarga tayanib xabar berdi.
Agentlik aniqlik kiritishicha, uchirish Xvanxe-Pukto viloyatidagi Xvandju aholi punkti atrofidan Sariq dengiz tomon amalga oshirilgan. Avvalroq uchirish mahalliy vaqt bilan soat 13:50 (Moskva vaqti bilan 07:50) da sodir bo‘lgani xabar qilingan edi. Janubiy Koreya Qo‘shinlar bosh shtablari qo‘mitasi raketa «yaqin masofaga uchiriladigan ballistik raketa» bo‘lishi mumkinligini taxmin qilmoqda. Agentlik ma’lumotiga ko‘ra, raketa 60 dan 100 km gacha masofani bosib o‘tgan.
10 mart kuni AQSh va Janubiy Koreya «Freedom Shield» deb nomlangan keng ko‘lamli harbiy mashg‘ulotlarni boshladi. KXDR Tashqi ishlar vazirligi bu mashqlarni «agressiv urush uchun mashq» deb atadi va ular Koreya yarimorolidagi vaziyatni yanada keskinlashtirayotganini ta’kidladi. Pxenyan bu mashqlar AQSh xavfsizligiga salbiy ta’sir ko‘rsatishini va javob tariqasida KXDR mintaqa tinchligini mustahkamlashga qaratilgan sa’y-harakatlarni kuchaytirishini ma’lum qildi.
Shuningdek, «Yonhap» ta’kidlashicha, bu ballistik raketa uchirilishi AQSh prezidenti Donald Tramp 20 yanvarda inaugurasiya qilinganidan keyingi birinchi bunday holatdir. 26 fevral kuni strategik qanotli raketalar uchirilgan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.