Yaqin kunlarda og‘irligi qariyb yarim tonna bo‘lgan sovet planetalararo kosmik apparati Yerga qulaydigan bo‘ldi.
Bu 1972 yilda Veneraga yo‘naltirilgan, ammo Yer orbitasida qolib ketgan "Kosmos-482" stansiyasining qo‘nish moduli hisoblanadi. Uning aynan qachon sayyoramiz yuzasiga tushishi hozircha noma’lum, biroq bu voqea taxminan may oyining birinchi yarmida sodir bo‘lishi kutilmoqda. Shu bilan birga, mutaxassislardan birining fikricha, aholi yashaydigan hududlarga tushish xavfi ham mavjud.
Venera stansiyasi 1972 yil 31 mart kuni saharga yaqin Boyqo‘ng‘ir kosmodromidan uchirilgan edi. U boshqa bir stansiyaning zaxira nusxasi bo‘lib, har ikkisi ham "Venera-8" dasturi doirasida ishga tushirilgan. Ikkala apparat ham jihozlari va xususiyatlari jihatidan bir-biriga to‘liq mos kelardi.
Bunday takroriy uchirishlar sayyoralararo tadqiqotlar paytida muvaffaqiyat ehtimolini oshirish maqsadida amalga oshirilgan.
Ular "Molniya M" raketalari yordamida uchirilgan - bu raketalar "Soyuz" bilan bir oilaga mansub bo‘lib, og‘irroq apparatlarni yuqoriroq orbitalarga olib chiqish uchun bir pog‘ona kattalashtirilgan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.