AQSh prezidenti Jo Bayden Koreya Xalq Demokratik Respublikasi (KXDR) rahbari Kim Chen In bilan shaxsan uchrashishdan bosh tortdi.
Bu haqda Oq uy matbuot kotibi Jen Psaki brifing paytida aytib o‘tdi. Psaki jurnalistning «Davlat rahbari KXDR rahbari bilan muzokaralar stoliga o‘tirishga tayyormi yoki yo‘q?» degan savoliga javob berar ekan, uning yondashuvi «umuman boshqacha» ekanini va u bunday qadam tashlash niyatida emasligini ta’kidlagan.
Oldinroq Amerika rahbari Koreya yarim orolini yadrosizlantirish masalasini o‘zining tashqi siyosatidagi eng ustuvor vazifasi deb atagan edi. Bayden KXDRning yaqinda raketa uchirilishini qoraladi va bunga munosib javob bo‘lishini ta’kidladi. Shuningdek, u Pxenyan bilan aloqalarda diplomatiyaga ochiq ekanligini qo‘shimcha qildi.
2018 yildan beri AQSh va KXDR ushbu masalada muzokaralar olib bormoqda. AQShning sobiq prezidenti Donald Tramp ushbu borada kelishuvga erishilgan taqdirda KXDRdan sanksiyalarni olib tashlashga tayyorligini aytgan edi. Biroq, 2019 yil oktyabr oyida bo‘lib o‘tgan so‘nggi muzokaralar muvaffaqiyatsizlikka uchragan. Bu haqda Pxenyan xabar bergan, AQSh esa rad etgan edi.
2020 yil dekabr oyida KXDR AQSh bilan yadrosizlantirish masalasida qo‘shimcha muloqotga muhtoj emasligini bildirdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Қирғизистон меҳнат муҳожирлари учун полисларни расмийлаштиришдан бош тортгани учун Россияга қарши ЕОИИ судига даъво аризаси киритди, деб хабар берди Жогорку Кенешнинг меҳнат, соғлиқни сақлаш, аёллар ва ижтимоий масалалар қўмитаси йиғилишида.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Кубада жиддий ёқилғи танқислиги кузатилмоқда ва таъминот тўлиқ тўхтаса, орол инфратузилмаси учун ҳалокатли оқибатларга олиб келиши мумкин, деб ёзади The Guardian.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.