AQSh prezidenti Jo Bayden Koreya Xalq Demokratik Respublikasi (KXDR) rahbari Kim Chen In bilan shaxsan uchrashishdan bosh tortdi.
Bu haqda Oq uy matbuot kotibi Jen Psaki brifing paytida aytib o‘tdi. Psaki jurnalistning «Davlat rahbari KXDR rahbari bilan muzokaralar stoliga o‘tirishga tayyormi yoki yo‘q?» degan savoliga javob berar ekan, uning yondashuvi «umuman boshqacha» ekanini va u bunday qadam tashlash niyatida emasligini ta’kidlagan.
Oldinroq Amerika rahbari Koreya yarim orolini yadrosizlantirish masalasini o‘zining tashqi siyosatidagi eng ustuvor vazifasi deb atagan edi. Bayden KXDRning yaqinda raketa uchirilishini qoraladi va bunga munosib javob bo‘lishini ta’kidladi. Shuningdek, u Pxenyan bilan aloqalarda diplomatiyaga ochiq ekanligini qo‘shimcha qildi.
2018 yildan beri AQSh va KXDR ushbu masalada muzokaralar olib bormoqda. AQShning sobiq prezidenti Donald Tramp ushbu borada kelishuvga erishilgan taqdirda KXDRdan sanksiyalarni olib tashlashga tayyorligini aytgan edi. Biroq, 2019 yil oktyabr oyida bo‘lib o‘tgan so‘nggi muzokaralar muvaffaqiyatsizlikka uchragan. Bu haqda Pxenyan xabar bergan, AQSh esa rad etgan edi.
2020 yil dekabr oyida KXDR AQSh bilan yadrosizlantirish masalasida qo‘shimcha muloqotga muhtoj emasligini bildirdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.
АҚШда миллий гвардия қўшинлари энди Техас штатига ҳам киритилди. Бу қарор Лос-Анжелесда бошланган ва бутун мамлакатга ёйилаётган норозилик намойишлари туфайли қабул қилинди.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.
АҚШ иммиграция назорати хизматининг маълум қилишича, Италия фуқароси бўлган Хаби Лейм апрель ойидан бери мамлакат ҳудудида визада белгиланган муддатдан ортиқ қолган.
Блоггер 30 апрель куни АҚШга кирган ва унинг визаси муддатидан ошиб кетган. 25 ёшли Италия фуқароси 6 июнь куни қўлга олинган, бироқ ўша куниёқ қўйиб юборилган: у ўз ихтиёри билан мамлакатни тарк этишга рухсат олган. Лейм ижтимоий тармоқларда воқеага изоҳ бермади.
Ғазонинг Tal ал-Султон ҳудудида гуманитар ёрдамга келган фаластинликларга қарата ўқ узилди. Бу сафар Исроил ҳарбийлари эмас, балки номаълум қуролланган маҳаллий шахслар ҳам отишмада қатнашгани гувоҳлар томонидан тасдиқланди.
Украинада катта газ захиралари борлиги анча вақтдан бери маълум. Британиянинг The Telegraph нашри мамлакатнинг сланец гази ишлаб чиқариш орқали Европа бозорида янги инқилобга олиб келиши мумкинлигини таъкидлади. Бироқ бу режалар амалда фақат уруш тугагандан кейингина амалга ошиши мумкин.
БМТнинг янги ҳисоботига кўра, глобал миқёсда туғилиш даражалари кескин пасаймоқда. Бунга асосий сабаблар сифатида ота-она бўлиш харажатларининг ортиши ва муносиб турмуш ўртоқ топишдаги муаммолар кўрсатилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.