Janubiy Koreya Harbiy-dengiz kuchlariga tegishli patrul samolyoti halokatga uchradi, deb xabar beradi Yonhap. Bu mamlakat Qurolli kuchlari ixtiyoridagi P-3C samolyotining halokatga uchrashi bilan bog‘liq birinchi holat hisoblanadi.
«Mashg‘ulot parvozlari doirasida Pohangdagi aviabazadan soat 13:43 da havoga ko‘tarilgan P-3 dengiz patrul samolyoti soat 13:49 larda noma’lum sabablarga ko‘ra halokatga uchradi», — deyiladi Harbiy-dengiz kuchlari xabarida.
Qayd etilishicha, hodisa joyida uch kishining jasadi topilgan. Rasmiylar ularning ikki nafari halok bo‘lganini tasdiqladi. Havo kemasi bortida to‘rt nafar ekipaj a’zosi bo‘lgan, ularning ikki nafari ofiser bo‘lsa, yana ikki nafari unter-ofiserdir.
Ma’lumotlarga ko‘ra, hodisa sabablarini aniqlash uchun tergov guruhi tuzilgan.
«O‘t o‘chiruvchilar voqea joyiga 17 ta texnika va 40 ga yaqin shaxsiy tarkib vakilini yubordi», — deyiladi xabarda.
Janubiy Koreya prezidenti vazifasini bajaruvchi Li Chju-Xo mudofaa vaziri vazifasini bajaruvchi Kim Son-xoga yo‘lovchilarni qutqarish ishlarini nazoratga olishga va atrof-muhitga yetkazilishi mumkin bo‘lgan oqibatlarni bartaraf etishga chaqirdi.
Ta’kidlanishicha, Janubiy Koreya Harbiy-dengiz kuchlari ixtiyorida 16 ta P-3C samolyotlari mavjud bo‘lib, ular «suvosti kemalari qotili» nomi bilan tanilgan. Ushbu havo kemalarining dastlabki sakkiztasi 1995 yilda foydalanishga topshirilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.