"Italiyalik jurnalist Ezio Gavazzeni Italiya va boshqa davlatlardan kelgan boy sayyohlar foydalangan “snayper turizm”ga doir dalillarni polisiyaga taqdim qildi. Unda aytilishicha, 1992-1996 yillarda yuzlab boy sayyohlar serb askarlariga katta miqdorda pul berib, Bosniya va Gersegovina poytaxti Sarayevo qamal qilingan paytda tinch aholiga nisbatan “snayperlik ovi” o‘tkazgan. Milan prokuraturasi ushbu da’volarni tekshirish uchun tergov boshladi", deya yozmoqda nashr.
1990-yillarda Yugoslaviya parchalangach, Bosniya va Gersegovina poytaxti Sarayevo shahri serb kuchlari tomonidan o‘rab olinib, 1992-1996 yillar davomida qamal qilingvn. Ma’lumotlarga ko‘ra, doimiy otishmalar ostidagi qamal davrida 10 mingdan ortiq inson halok bo‘lgan.
Gavazzeni La Reppublica gazetasiga bergan intervyusida bu amaliyotda ko‘plar ishtirok etganini ta’kidladi. Uning so‘zlariga ko‘ra, italiyalik boylar bu qotilliklarni qilish uchun bugungi hisobda 100 ming yevrogacha to‘lashgan. Erkaklar, ayollar yoki bolalarni o‘ldirish uchun turlicha tariflar belgilangan.
"Judayam ko‘p italiyaliklar bu ishda gumonlanmoqda. Shuningdek, nemislar, fransuzlar, inglizlar… g‘arbning barcha mamlakatlaridan odamlar tinch aholiga o‘q uzish uchun u yerga olib borilish evaziga katta pul to‘lashgan. Hech qanday siyosiy yoki diniy motivlar bo‘lmagan. Ular – zavq va shaxsiy qoniqish uchun borgan boy odamlar edi. Gap qurolni yaxshi ko‘radigan, balki otish maydonlariga yoki Afrikaga safar qiladigan odamlar haqida ketmoqda", — dedi jurnalist.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Украина Франция ва Греция билан ҳаво ҳужумидан мудофаа ва энергетика секторини мустаҳкамлаш бўйича келишувларни тайёрламоқда, деб ёзади "Европейская правда."
Таҳлилларга кўра, Россияда ёшларнинг йирик шаҳарларга оммавий кўчиши, инфратузилманинг етарли ривожланмагани ва аҳолининг кескин қариши сабабли юзлаб кичик шаҳарлар яқин йилларда умуман харитадан йўқолиб кетиши мумкин.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.
Грузия полицияси намойишчиларга қарши “камит” номи билан танилган бромбензилцианид кимёвий моддасини қўллаган. BBC ушбу хулосага намойишчиларнинг кўрсатмалари, кимёвий қуроллар бўйича экспертларнинг фикрлари, Грузия ИИВ махсус бўлинмасидаги манбалари ва шифокорларнинг маълумотларини ўрганганидан сўнг келди.
Эроннинг Tasnim ахборот агентлиги хабарига кўра, Керхе тўғонида сув сатҳининг кескин пасайиши оқибатида тўғон орқали электр энергияси ишлаб чиқариш тўхтаган.