— Ba’zilar Hizr buvani ko‘rdim, deydi. Hizr buva o‘zi kim va rostdan bormi? Odamlar ko‘ziga ko‘rinadimi?
— Qur’oni karimning “Kahf” surasida Hizr alayhissalom haqida qissa kelgan. Bu qissani ulamolarimiz “Muso alayhissalom va solih banda qissasi” deb ataydilar. Chunki Qur’onda Hizr alayhissalom “Hizr alayhissalom” nomi bilan atalmagan, balki “solih banda” deb atalgan.
“Kahf” surasida kelgan oyatlarning tafsirida Imom Buxoriy keltirgan rivoyatda solih banda “Hazr” deb ataladi, biz “Hizr” deb o‘rganib qolganmiz. Ana shundan Hizr alayhissalom borligi, Qur’onda “solih banda” nomi bilan esga olinganligi va sahih hadislarda “Hizr” nomi bilan tanilganliklari, mashhur bo‘lganliklari kelib chiqadi.
“Hizr alayhissalom bor, doim bo‘ladi, odamlarga ko‘rinib turadi”, degan ulamolarimiz ham bor. Bu gapni ko‘proq ahli tasavvuflar aytishadi. Lekin ochiq-oydin Hizr alayhissalomning barhayot ekanliklari, qiyomatgacha boqiy qolishlari va odamlarga ko‘rinib turishlari to‘g‘risida na Qur’onda va na hadislardan dalil keltira olmaydilar. Agar mabodo hozirgi kundagi ba’zi bir kishilar dalil keltirishayotgan bo‘lsa ham, u dalillar noto‘g‘ri, to‘qima va zaif hadislardan olinganligi ma’lum.
Har kim Alloh taoloning O‘zidan hojatini so‘rab boraversa, yaxshi bo‘ladi. Hizr alayhissalomni ko‘rib, u kishidan biror narsa so‘rash ma’nosidan ko‘ra afzali shu. Ibodatlarni vaqtida ado qilib, namozlarni ixlos bilan o‘qib, duo qabul bo‘lish shartlarini o‘rganib, Allohning O‘zidan so‘rash tajribadan o‘tgan haqiqat hamdir. Alloh taolo barchamizning hojatlarimizni ravo qilsin!
Muhammad Ayyub HOMIDOV
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.