Yaqin kelajakda Gruziyaning sobiq prezidenti Mixail Saakashviliga 2008 yildagi “besh kunlik urush” bilan bog‘liq bir necha epizodlar uchun Jinoyat kodeksining “xiyonat” moddasi bo‘yicha ayblov qo‘yilishi mumkin. Bu haqda Kavkaz davlati bosh vaziri Irakliy Kobaxidze bugun, 8 avgust kuni Tbilisi yaqinidagi Muxatgverdi qabristonida 16 yil avval qurolli to‘qnashuvda halok bo‘lgan gruzin askarlari qabrini ziyorat qilish chog‘ida ma’lum qildi.
Bosh vazirning so‘zlariga ko‘ra, Mixail Saakashvili, shuningdek, uning "Birlashgan milliy harakat" partiyasiga 2008 yil voqealari bo‘yicha ish qo‘zg‘atishning "huquqiy shakli" "boshqacha bo‘lishi mumkin": deputatlarning prokurorga murojaati Bosh devon, “besh kunlik urush” voqealarini tekshirish bo‘yicha parlament komissiyasini tuzish, masalani konstitusiyaviy sud tomonidan “yoki bu shakllarning barchasi birgalikda” ko‘rib chiqish, dedi Vazirlar Mahkamasi rahbari. “Asosiysi, Mixail Saakashvili va uning partiyasi o‘shanda sodir etgan jinoyat oxirigacha tekshiriladi”, - deya xulosa qildi Irakliy Kobaxidze.
Avvalroq hukumat raisi, shuningdek, parlament spikeri Shalva Papuashvili, hukmron “Gruziya orzusi” partiyasi va uning ittifoqdosh hukumatparast parlamentdagi “Xalq kuchi” fraksiyasi yetakchilari “Xalq kuchi”ning ikki epizodini nazarda tutayotganini tushuntirgan edi. 2008 yil voqealari: Mixail Saakashvilining urushdan qochib qutula olmasligi, shuningdek, 2008 yil kuzida Yevropa Kengashi Parlament Assambleyasi rezolyusiyalari bo‘yicha ovoz berish, "Birlashgan milliy harakat" Gruziya armiyasini 8 avgustga o‘tar kechasi Sxinvali shahri tinch aholiga "ogohlantirmasdan" bombardimon qilish uchun javobgar deb hisoblaydigan hujjat uchun ovoz bergani uchun.
“Xiyonat” yoki “vatanga xiyonat” moddasiga ko‘ra, Mixail Saakashvili umrbod qamoq jazosiga hukm qilinishi mumkin. Sobiq prezident hozirda 2005 yilda Saakashvilining rafiqasi Sandra Rulofsni gazetaga bergan intervyusida haqorat qilgan muxolifatchi deputat va biznesmen Valeriy Gelashvilini kaltaklashni tashkil qilgani uchun olti yillik qamoq jazosini o‘tamoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.